Слуњ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
 
== Срби у Слуњу ==
Градња православне капеле у Слуњу кренула је марта 1896. године позивом да се дају прилози који су послали председник црквене општине Петар Грба и перовођа Б. Добросављевић. Апел је имао успеха па се нижу бројни приложници. Године 1901. завршена је градња српске православне цркве у Слуњу; предстојала је опскрба ентеријера. Срби православци са свих страна слали су новчане прилоге или сами даровали црквене утвари и сасуди.<ref>"Српски сион", Карловци 1901.</ref> Храм је освећен на Св. Илију 1904. године, од стране владике Михајла. Жандармерија у саставу од 14 наоружаних људи је током свечаности злостављала поједине виђеније Србе, попут породице Николе Кукића.<ref>"Српско коло", Загреб 1904.</ref> Стојан Новаковић, пензионисани краљевски котарски акцесиста, који је у 74. години живота 1908. године преминуо у Слуњу, био је један од Срба који је веома допринијео напретку тог мјеста. Рођен је у селу Глини, а његовим трудом саграђена је у Слуњу православна црква и основана српска штедионица као задруга. Био је годинама начелник у Слуњу а сахрањен је у Слушници крај Слуња.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 267.|year= 1908.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref>
<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 267.|year= 1908.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref>
 
Између два рата у Слуњу је основна школа била осморазредна 1928. године. Радила је и мешовита осморазредна Грађанска школа још од 1876. године.<ref>"Школски лист", Сомбор 1880.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Слуњ