Драшковић је током политичке каријере био потпредседник владе [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и министар иностраних послова [[Србија и Црна Гора|Државне заједнице Србије и Црне Горе]] и [[Србија|Републике Србије]].
Дипломирао је са високим просеком на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1968. године. Од 19631969. до 19801978. године је радио као новинар за југословенску новинску агенцију [[Танјуг]]. ТакођеЗатим је био1978-1980. члангодине [[Савезсаветник комунистаза штампу у Већу Југославије|Савеза комунистасиндиката Југославије]],<ref>https://www.biografija.org/politika/vuk-draskovic/</ref> ишто су злонамерници преиначили у шеф кабинета југословенског председника [[Мика Шпиљак|Мике Шпиљка]]. Од почетка осамдесетих година он је прво дисидент, а затим и антикомуниста. У периоду [[транзиција|транзиције]]1980-1985. године новинар је београдског листа "Рад". У време распада Југославије и укидања једнопартиског система и враћања вишестраначја, он је почетком 1990. године постаоосновао је [[Антикомунизам|антикомуниста]], и основао [[национализам|националистичку]] и [[монархизам|монархистичку]] странку Српски покрет обнове (СПО). Написао је више романа - бестселера, од којих прво "Судију"; роман је доживео педесето издање.
