Вешање устаника на Теразијама — разлика између измена

 
Милорад Покрајац је био избеглица из [[Винковци|Винковаца]]. [[Усташе]] су му убиле оца априла 1941. У Београд је дошао 22. јуна 1941. и придружио се [[савез комунистичке омладине Југославије|скојевској]] групи.{{sfn|Radanović|2013|p=60}} Ухапшен је 15. августа јер је покушао да убије немачког наредника испред свог стана у Доситејевој улици.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}} Јован Јанковић је био кројачки радник из Београда, пореклом из села Доња Морача у Црној Гори. Ухапшен је 14. августа након неуспешног атентата на агента Специјалне полиције на Булевару краља Александра.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}}{{sfn|Radanović|2013|pp=60-61}} Светозар Милин је био обућарски радник из Београда, пореклом из [[Марадик]]а. Ухасили су га Немци 30. јула након што је код њега пронађен револвер, а након хапшења је предат Специјалној полицији.{{sfn|Марјановић|1984|p=221}}{{sfn|Radanović|2013|p=61}} Ратко Јевић је био земљорадник из села [[Дрлупа (Сопот)|Дрлупа]] и борац [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]]. Ухапсила га је жандармерија 9. августа у тренутку кад је навратио у своју кућу и проследила Специјалној полицији.{{sfn|Марјановић|1984|p=223}}{{sfn|Radanović|2013|p=61}} Велимир Јовановић, земљорадник из села [[Парцани (Сопот)|Парцана]], је такође био припадник Космајског одреда. Заробљен је у [[Стојник (Сопот)|Стојнику]] 3. августа. {{sfn|Марјановић|1984|p=223}}{{sfn|Radanović|2013|p=61}}
[[Датотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|десно|220п|[[Споменик обешенима на Теразијама|Споменик обешеним родољубима]] на месту где су били повешани убијени устаници.]]
Одређено је да се њих петорица убију у затвору Гестапоа у згради на Булевару краља Александра 5. Покрајац се већ налазио ту, Милин је доведен из бањичког лоогра, а преостала тројица су доведена из [[Главњача|Главњаче]] 16. августа. Затвореници су прво пребијани, а после су убијени у дворишту затвора. Потом су њихова мртва тела однешена на Теразије и обешена о стубове јавне расвете. Београђани су немо и достојанствено пролазили испод обешених тела. Једини познати пример простеста био је Саво Поповић, сликар и декларисани анархиста. Он је спроведен у затвор полиције и пребијан. Умро је 10. августа 1943. од последица пребијања.{{sfn|Radanović|2013|p=62}} Истог дана када су обешена тела петорице устанака, Теразијама су према [[Вуков споменик|Вуковом споменику]] продефиловали [[фолксдојчери]] из [[Земун]]а на скуп немачке мањине из Земуна, Београда и [[Панчево|Панчева]].{{sfn|Radanović|2013|p=62}}
 
Анониман корисник