Ангелина Бранковић — разлика између измена

'''Преподобна мати Ангелина''', световно име '''Ангелина Бранковић''', (умрлаАлбанија, око 1440. године — [[30. јул]]а [[1520]]) је била је кћи [[Ђорђе Аријанит Комнин|Ђорђа Аријанита Комнина]], средњовековног господара области [[Елбасан|Коњуха]] и [[Шкумбин|Шкумбе]] и супруга [[Стефан Бранковић|Стефана Бранковића]], сина [[Српска деспотовина|српског деспота]] [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]].

Ангелина је кћерка великаша [[Ђорђе Аријанит Комнин|Ђорђа Аријанита Комнина]]. Рођена је у [[Албанија|Албанији]] око [[1440]]. године. У родитељском дому је стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у [[манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]]. Аријанити су били угледна хришћанска породицакоја је имала истакнуте предводнике у борби против Турака.

За слепог [[Стефан Бранковић|Стефана]], изгнаног српског деспота, се удала новембра [[1460]]. У Албанији су остали кратко време, док им се није родио први син [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђе]]. Годину дана доцнијекасније (1461) су напустили су Албанију и по препоруци [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербега]], Ангелининог зета, отишли у Италију и у Фурланији купују стари замак Београд на реци Таљаменту.<ref name="светлана књига">{{cite book |last1=Томин |first1=Светлана |title=Мајка Ангелина : деспотица и монахиња Ангелина Бранковић - Света мајка Ангелина |date=2016 |publisher=Епархија сремска |location=Сремски Карловци}}</ref>

На позив [[краљевина Угарска (1000—1918)|мађарског]] краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]], Ангелина је кренула са двојицом синова преко [[Беч]]а и [[Будим]]а за [[Срем]]. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара [[1486]]. године. Прво станиште било јој је [[Купиново]], где је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа, као и [[манастир Обед]].<ref name="свети срби књига">{{cite book |last1=Милеуснић |first1=Слободан |title=Свети Срби |date=2000 |publisher=Прометеј |location=Нови Сад |pages=134-150}}</ref>

Лик преподобне Ангелине налази се на свим иконама светих Бранковића. Приказана је у црној схимничкој ризи као монахиња, са крстом у десној руци. На зидним сликама мати Ангелина приказана је у Ривцу, на јужном зиду, затим Нередину, Боковцу, Голубинцима, Јасенову, Уљми, [[Руменка|Руменки]], [[Каћ]]у, [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] у [[Београд]]у, припрати [[манастир Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], у главној цркви манастира [[Манастир Хиландар|Хиландара]], припрати Саборне цркве у Шапцу. У манастиру Клисури њен лик насликан је у јужној певници. На иконама преподобна Ангелина приказана је у Марадику, рад Ј. Орфелина [[1776]]. године; [[Српска Црња|Српској Црњи]], рад [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] [[1853]]. године; Саборној цркви у Вршцу, рад [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]]; Остојићеву, рад Д. Алексића 1871/72. године. У Парти и Радојеву представљена је на певницама заједно са осталим Србима. Икона Мајке Ангелине налази се још у [[Кулпин]]у, [[Чуруг]]у, [[Стари Бечеј|Старом Бечеју]], цркви Светитеља Николаја на Новом Гробљу у Београду, затим у Малом Бечкереку (Румунија) и Араду. Графичка представа са њеним ликом налази се у Римничком Србљаку испред њене Службе. По овом предлошку урађена је једна икона за манастир Пакру, која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.<ref name="светлана књига" />