Буњевци — разлика између измена

== Данашње стање ==

[[Датотека:Subotica ethnic mun.png|thumb|right|300п|Етничка мапа општине Суботица, са насељем [[Љутово]], у којем буњевачко становништво има релативну већину (попис из 2002. године)]]

Буњевци немају школе, литературу и медије на икавици као свом свакодневном говору (у Мађарској су избрисани из номенклатуре националних мањина и категоризовани као Хрвати, у Војводини тек 2007. године, више од једног века после укидања, у Аустроугарској, школства на буњевачком језику, у основно образовање у буњевачким срединама, уведена је факултативна настава матерњег говора с елементима националне културе; литература је у заостајању, укључујући недовршеност стандардизације буњевачког икавског дијалекта; културни и информативни садржаји у електронским медијима се своде на трајање од два сата недељно а штампана периодика је сведена на три месечне публикације).<ref>Dr Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Bunjevačke novine, br. 56. pp. 20</ref> Професор [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета у Београду]] др [[Ранко Бугарски]] има једно објашњење у којем наводи да би се буњевачки језик врло тешко могао дефинисати као језик, али би се сигурно могао дефинисати као језик културе са елементима националне културе.<ref>V. M. (novembar 2006). „Država ne negira bunjevački jezik“. Bunjevačke novine, br. 16. pp. 6</ref> Сличан став има Јожеф Палинкаш, председник Академије Наука у Мађарској који каже да је формирање буњеваца "у самосталну националну мањину културно-историјски а делом и језички оправдано".