Поповица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Претходни текст допуњен референцама, унутрашњим везама, а додатне су и валидне историјске чињенице о положају и историјском настанку села. |
|||
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://http://www.arhivnegotin.org.rs// Историјском архиву у Неготину]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|програма стажирања]]}}
{{Насељено место у Србији
|место=Поповица
Линија 17 ⟶ 19:
'''Поповица''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Неготин|општини Неготин]] у [[Борски управни округ|Борском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 487 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 606 становника).
== Положај села ==
Поповица је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 23 -{km}- западно од Неготина. Смештено је на просечно 410 метара надморске висине, на долинским странама Поповачке реке, десне притоке Јасеничке реке, с обе стране регионалног пута Плавна-Салаш (Зајечар). Северна географска ширина насеља је 44о 13’ 20”, источна географска дужина 22о 16’ 44”, а површина атара 4.700 хектара.▼
▲Поповица је [[Сточарство|сточарско]]-[[Ратарство|ратарско]] сеоско насеље збијеног типа удаљено 23
Спада у старија сеоска насеља. Од свог оснивања до данас више пута је мењала свој микроположај (Селиште, Старо село, данашња локација од 18. века). Први пут се помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 35 кућа. Године 1586. је имало 30 кућа, 1846 - 125, а 1866. године 192 куће. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај, а крајеви на „мале“ (најпознатије су: Богићева, Борикићева, Чучојкова, Влашка, Ђурковићева, Циганска, Кумрићева, Иконићева, Ружићева, Ветрењчева, Шнајићева, Милићевићева, Боцићева, Симићева, Рајковићева, Алексићева, Паунска, Вемићева, Цокићева, Голубова, Нунићева и Рајићева мала). У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Нунићи (слава св. Јован), Ђурковићи (слава св. Ђорђе), Кумрићи (слава св. Параскева), Чејкићи и Јањићи (слава св. Јован), Шнајићи (слава св. Ђорђе), Голубинци или Голубичићи (слава св. Параскева), Богићи (слава св. Јован), Јагликићи (слава св. Ђорђе), Милинци, Голубовићи, Рајићи или Цокићи (слава св. Јован), Симићи (слава св. Симеон), Трифунци, Јеремићи, Рушићи, Пајићи или Главашеви (слава св. Јован), Ђуричићи и Маркуличићи (слава св. Ђорђе), Рајковићи (слава св. Никола), Кучајнци и Паунци (слава св. Јован), Остојићи, Алексићи и Јованчевићи (слава св. Параскева), Влашчићи (слава св. Параскева), Милојци, Клинчићи и Сарићи (слава св. Ђорђе), Борикићи (слава св. Никола), Боцићи (слава св. Илија), Стоиловићи или Николићи (слава св. Трифун), Миличићи (слава св. Јован), Чучукани или Чучукановићи (слава св. Никола), Павлићи или Делићи (слава св. Лука), Стефановићи (слава св. Никола), Стајанови (слава св. Ђорђе), Мишићи (слава св. Параскева), Николићи (слава св. Параскева и Ваведење), Илићи, Николићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Димитријевићи (слава св. Параскева), Михајловићи (слава св. Арханђео), Ђурђевићи (слава св. Арханђео) и Петровићи (слава св. Арханђео).▼
Село је [[Север|северно]] од [[Сиколе|Сикола]], на високој површи, у подножју и страни [[Дели Јован|Дели Јована]]. Куће су у присоју на голој кречњачкој заравни која је између Банићке реке и потока Сибина. На истоку је удолина Ливађе, а на осталим странама су косице: Смиљчица, Љиљар, Блатанац и Стојево брдо. Између кућа теку потоци: Дубоки поток и Бориканац, који утичу у Сибин.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=221.}}</ref>
== Историја ==
Спада у старија сеоска насеља. Од свог оснивања до данас више пута је мењала свој микроположај (Селиште, Старо село, данашња локација од [[18. век|18. века]]). Први пут се помиње у турским пописима у [[16. век|16. веку]] ([[1530.]] године) као насеље са 35 кућа. Године [[1586.]] је имало 30 кућа, [[1846.]] 125, а [[1866.]] године 192 куће.
На аустријској карти Темишварски Банат забележено је место Popvitz. Село Поповица се помиње [[1736.]] године а [[1784.]] године Popovitza. Године [[1807.]] помиње се „Миша поповички кнез“ а [[1811.]] године село Поповица. Забележено је да је Поповица [[1924.]] године имала 350 кућа.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=222.}}</ref>
Постоји традиција да су се породице доселиле са [[Косово|Косова]], преко села [[Лука (Бор)|Луке]], које је данас чисто [[Власи|влашко]] село. Становништво је из Луке довео неки поп, па је по њему село и добило назив. Скоро све породице имају куће и на [[Појате|појатама]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=38.}}</ref>
▲
[[Датотека:Crkva Brvnara u Popovici, opšti izgled.jpg|180px|мини|лево|Црква брвнара у Поповици]]
Црква брвнара у насељу, саграђена на темељима старих надгробних споменика, има богату и разноврсну декорацију у дрвету. На олтарским вратима уписана је година 1807., мада по неким изворима пише да црква потиче из 1857. године. Посвећена је Светој Тројици.▼
Становништво Поповице је српско, староседелачко и досељено.▼
▲[[Црква брвнара]] у насељу, саграђена на темељима старих надгробних споменика, има богату и разноврсну декорацију у дрвету. На [[Олтарски простор|олтарским]] вратима уписана је година [[1807.]] година, мада по неким изворима пише да црква потиче из [[1857.]] године. Посвећена је [[Света Тројица|Светој Тројици.]]
Године 1921. Поповица је имала 350 кућа и 1.249 становника, 1948 - 262 кућа и 1.111 становника, а 2002. године 282 кућа и 489 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 120 становника (углавном у Аустрији и Словенији).▼
Основна школа у насељу је започела свој рад 1870. године. Школске 2006/2007. године имала је 4 ученика.▼
▲Становништво Поповице је [[Срби|српско]], староседелачко и досељено.
▲Године [[1921.]] Поповица је имала 350 кућа и 1.249 становника, [[1948
▲Основна школа у насељу је започела свој рад [[1870.]] године. Школске [[2006]]/2007. године имала је 4 ученика.
Земљорадничка задруга у Поповици је основана [[1928.]] године (обновљена [[1947.]] године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Електричну расвету насеље добија [[1959.]] године, асфалтни пут [[1978]], нови Дом културе [[1981]], телефонске везе [[1984]], а водовод [[1985]]-[[1990]]. године.
== Демографија ==
У насељу Поповица живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,4 година (50,6 код мушкараца и 50,2 код жена). У насељу има 153 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено
{| width="50%" style="background:transparent; "
| |||