Грчки рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
османске исправке ознака: уређивање извора (2017) |
мНема описа измене |
||
Ред 42:
Велики подстрек устанку на Пелопонезу догодио се [[25. март]]а [[1821]]. године када је патријарх града [[Патра]]са, Германос благословио заставу устаника у манастиру [[Манастир Велика Лавра|Велика Лавра]] на планини Хелмос. Овај дан има симболичко значење у Грчкој, и он се слави као Дан државности. У следећа три месеца устанак је захватио цели Пелопонез, добар део континенталне Грчке, острво [[Крит]], [[Кипар]] и још нека острва у Егејском мору. Устаници су под вођством [[Теодорос Колокотронис|Теодороса Колокотрониса]] заузели тадашњи главни град османског Пелопонеза, [[Триполи (Грчка)|Триполи]]. Тиме је отпочело прво раздобље рата за независност Грчке (1821—1824) у којем устаници уз помоћ европских добровољаца и подршку великих сила нижу успехе. [[22. јануар]]а [[1822]]. устаници у [[Епидаур (Грчка)|Епидаурусу]], проглашују независност, доносе први Устав Грчке и оснивају прву владу којој је на челу [[Димитрије Ипсилантис]] (брат Александроса Испилантиса).
Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја [[1823]]. до маја [[1824]]. године и [[1824]]-[[1825]]. године. Ови сукоби имали су подлогу
=== Друго раздобље рата (1824—1827) ===
| |||