Јидиш (језик) — разлика између измена

'''Јидиш''' ({{јез-хеб|ייִדיש}} —– {{јез-нем|Jiddisch}}) је [[Германски језици|германски језик]] којим говори око четири милиона [[Јевреји|Јевреја]] широм света. Име ''Јидиш'' значи „''јеврејски''“ (од [[немачки језик|немачког]] ''-{Jüdisch}-'') и краћи је облик изворног ''јидиш дајч'' ({{јез-јид|ייִדיש־דײַטש}} —– јидиш дајтш) односно „''јеврејски немачки''“ ({{јез-нем|Jüddische Deutsch}}). Језик је настао у [[средња Европа|средњој Европи]] између [[9. век|9.]] и [[12. век]]а као амалгам [[Средње-високонемачки језик|средње-високонемачких]] дијалеката (70-8070–80% речника је препознатљиво немачко) уз позајмљенице из [[Хебрејски језик|хебрејског]] и [[Арамејски језик|арамејског]] језика, као и [[Словенски језици|словенских]] и [[Романски језици|романских]] језика.

Један занимљив податак у вези са јидишем је да користи изведенице из [[латински језик|латинског]] језика за речи везане за религијске ритуале, очигледно позајмљујући терминологију из старог [[француски језик|француског језика]] који се говори у [[Алзас]]у и који се користи у локалној [[Римо-католичка црква|католичкој цркви]]. На пример, `''изговорити благослов након јела''`, се на јидишу каже ''бентшн'' (בענטשן – ''-{bentshn}-'') што је у очигледној вези са латинском речју за 'благослов', ''-{benedictus}-'', а реч `''молити (се)''` -– ''давнен'' (דאַװנען – ''-{davnen}-'') од латинског ''-{devotionis}-''. У јидишу се може срести и доста речи из старог француског од којих је најпознатија ''тшолнт'' или ''шолент'' (טשאָלנט – ''-{tsholnt}-''), паприкаш или пасуљ који се кува за [[Шабат]] (јид. ''Шабес'' или ''Шабец''), долази од француских речи ''-{chaud}-'' – ''топло'' и ''-{lent}-'' – ''полако'', јер се кува од петка послеподне, да би био куван за ручак у суботи како би се избегла забрана кувања на Шабат.