Википедија

Сикизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
мНема описа измене
Ред 7:
Сикизам је базиран на духовном учењу [[Нанак|гуруа Нанака]], првог гуруа (1469–1539),<ref>Singh, Patwant.The Sikhs. Alfred A Knopf Publishing. Pages 17. {{page| year = 2000| id =. ISBN 978-0-375-40728-4}}</ref> и девет [[Sikh gurus|гуруа Сика]] који су му следили. Десети гуру, [[Guru Gobind Singh|Гобинд Синг]], именовао је свето писмо Сика [[Guru Granth Sahib|гуру Грант Сахиб]] својим наследником, чиме је окончана линија људских гуруа и свето писмо је постало вечни, религиозно духовни водич Сика.<ref name="WH McLeod 2014 pp. 17">Louis Fenech and WH McLeod , [https://books.google.com/books?id=vgixwfeCyDAC Historical Dictionary of Sikhism], 3rd Edition, Rowman & Littlefield. {{page| year = 2014|isbn=978-1442236004|pages = 17}}, 84-85</ref><ref name="William James 2011 pages 241-242">William James , God's Plenty: Religious Diversity in Kingston. {{page1|location=|publisher=McGill Queens University Press| year = 2011|isbn=978-0773538894|pages = 241}}–242</ref><ref name="granthfinalguru">{{cite book|last=Mann|first=Gurinder Singh| year = 2001|title = The Making of Sikh Scripture|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=PC4d-5xrysIC | location=United States|isbn=978-0-19-513024-9|pages=21–25,123–124}}</ref> Сикизам одбацује тврдње да било која специфична верска традиција има монопол над апсолутном истином.<ref name="Singh Kalsi 2007 24">{{cite book|title = Sikhism|last= Singh Kalsi|first= Sewa| year = 2008|publisher= Kuperard|location= London|isbn=978-1-85733-436-4|quote="Sikhism rejects the view that any particular religious tradition has a monopoly regarding Absolute Truth. Sikhism rejects the practice of converting people to other religious traditions."|pages = 24}}</ref><ref>{{cite book|last=Reichberg|first=Gregory M.|last2 = Syse|first2 = Henrik|title = Religion, War, and Ethics: A Sourcebook of Textual Traditions|url=https://books.google.com/books?id=t3CFAwAAQBAJ&pg=PA672| year = 2014|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-95204-0|pages=672–674}}</ref>
 
Свето писмо Сика почиње са ''[[Ik Onkar|ик онкаром]]'' (ੴ), његовим [[Mul Mantar|Мул Мантаром]] и фундаменталном молитвом о једном врховном бићу ([[God in Sikhism|Богу]]).<ref name=pashauramulmantar>{{cite book|last=Singh|first=Pashaura|title = The Guru Granth Sahib: Canon, Meaning and Authority|url=https://books.google.com/books?id=aiwpDwAAQBAJ&pg=PT101| year = 2003|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-908773-0|pages=101–102}}</ref><ref name=singhaikonkar>{{cite book|last=Singha|first=H. S.|title = The Encyclopedia of Sikhism (over 1000 Entries)|url=https://books.google.com/books?id=gqIbJz7vMn0C | year = 2000|publisher=Hemkunt|isbn=978-81-7010-301-1|pages=20–21,103}}</ref> Сикизам наглашава [[симран]] (медитацију о речима гуруа Гранта Сахиба), што може да буде музички изражено кроз [[киртан]] или интерно путем [[Nam Japo|нам јапоа]] (понављања божјег имена) као начина да се осети божје присуство. Сикизам учи следбенике да трасформишутрансформишу „[[Five Thieves|Пет Лопова]]” (пожуду, бес, похлепу, приврженост и его). Секуларни живот се сматра преплетеним са духовним животом.<ref name="Kamala">{{cite book| ref = harv | last=Nayar|first=Kamala Elizabeth|authorlink=Kamala Elizabeth Nayar|last2 = Sandhu|first2 = Jaswinder Singh |authorlink2 = Jaswinder Singh Sandhu|title = Socially Involved Renunciate, The: Guru Nanak's Discourse to the Nath Yogis|url=https://books.google.com/books?id=WTfKwGV6mBkC| year = 2012|publisher=SUNY Press|isbn=978-0-7914-7950-6|pages=}}, pages=106</ref> Гуру [[Нанак]] је учио да живљење „активног, креативног и практичног живота” испуњеног „истинитошћу, верношћу, самоконтролом и чистотом” је изнад метафизичке истине, и да је идеални човек је онај који „успостави јединство са Богом, знајући његову вољу, спроводећи ту његову вољу”.<ref name="Marwha">{{cite book|last=Marwaha|first=Sonali Bhatt|authorlink=Sonali Bhatt Marwaha|title = Colors of Truth: Religion, Self and Emotions : Perspectives of Hinduism, Buddhism, Jainism, Zoroastrianism, Islam, Sikhism and Contemporary Psychology|url=https://books.google.com/books?id=ROtEr_QdB3sC| year = 2006|publisher=Concept Publishing Company|isbn=978-81-8069-268-0|pages=}}, pages 205–6</ref> Гуру [[Guru Hargobind|Харгобинд]], шести гуру Сика, успоставио је да су политичко/темпорално (Мири) и духовно (Пири) царство узајамно коегзистирајући.<ref name="Marty">{{cite book|last=Marty|first=Martin E.|authorlink=Martin E. Marty|title = Fundamentalisms and the State: Remaking Polities, Economies, and Militance|url=https://books.google.com/books?id=doCmVaOnh_wC| year = 1996|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-50884-9|pages=}}. p. 278</ref>
 
Сикизам је еволуирао у време религиозног прогона. Два гуруа Сика – гуру [[Guru Arjan|Арјан]] (14. април 1563—25. мај 1605.) и гуру [[Guru Tegh Bahadur|Тег Бахадур]] (12. април 1621—19. децембар 1675.), били су мучени и погубљени по команди могулских владара након што су одбили да се конвертују у [[ислам]].<ref name=pashauraarjan>Pashaura Singh (2005), Understanding the Martyrdom of Guru Arjan, Journal of Punjab Studies, 12(1), pages 29–62</ref><ref>{{cite book|last=Singh|first=Pashaura|last2 = Fenech|first2 = Louis E.|title = The Oxford Handbook of Sikh Studies|url=https://books.google.com/books?id=8I0NAwAAQBAJ | year = 2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-969930-8|pages=236–238}};<br />{{cite journal |last=Fenech| first=Louis E. | title = Martyrdom and the Execution of Guru Arjan in Early Sikh Sources | journal=Journal of the American Oriental Society | publisher= American Oriental Society | volume=121 | issue=1 | year = 2001|doi=10.2307/606726 |pages=20–31}};<br />{{cite journal |last=Fenech| first=Louis E. | title = Martyrdom and the Sikh Tradition | journal=Journal of the American Oriental Society | publisher=American Oriental Society | volume=117 | issue=4 | year = 1997| doi=10.2307/606445 |pages=623–642}};<br />{{cite journal |last=McLeod| first=Hew | title = Sikhs and Muslims in the Punjab | journal=South Asia: Journal of South Asian Studies | publisher=Taylor & Francis | volume=22 | issue=sup001 | year = 1999| doi=10.1080/00856408708723379 |pages=155–165}}</ref> Прогон Сика је подстакао оснивање [[Khalsa|Калсе]] као реда за заштиту слободе свести и вероисповести,<ref name=pashauraarjan/><ref name="Gandhi">{{cite book| title = History of Sikh Gurus Retold: 1606 -1708 | publisher=Atlantic Publishers & Distributors Pvt Ltd | author=Singh Gandhi, Surjit | year = 2008| id =. ISBN 978-81-269-0857-8|pages=676–677}}</ref> са својствима „-{Sant-Sipāhī}-”{{spaced ndash}} светих војника.<ref name="Chanchreek 2007 142">{{cite book|last=Chanchreek|first=Jain|title = Encyclopaedia of Great Festivals| year = 2007|publisher=Shree Publishers & Distributors|isbn=9788183291910|pages = 142}}</ref><ref name="Dugga 2001 33">{{cite book|last=Dugga|first=Kartar|title = Maharaja Ranjit Singh: The Last to Lay Arms| year = 2001|publisher=Abhinav Publications|isbn=9788170174103|pages = 33}}</ref> Калсу је основао задњи гуру Сика, гуру [[Guru Gobind Singh|Гобинд Синг]].
Ред 44:
== Историја ==
[[Датотека:GuruNanakFresco-Goindwal.jpg|мини|десно|250px|[[Гуру Нанак]], оснивач сикизма и први од једанаест гуруа Сика]]
Оснивач сикизма, [[Нанак|Гуру Нанак]], рођен је [[1469]]. године у хиндуској породици на североистоку Индије. Након четири путовања на све четири стране света ([[Тибет]], [[Шри Ланка]], [[Бенгал]], [[Мека]] и [[Багдад]]), Гуру Нанак је почео да проповеда нову религију и брзо се око њега скупила група сика (ученика). По његовим учењима, религија је замишљена као веза између људи, мада је временом постала разлог за сукоб међу људима. У овом смислу, Гуру Нанак је пре свега био против сукоба између хиндуса и муслимана, те се такође противио [[ритуал]]ним практикама које су људе одвајале од основне духовне потраге за [[Бог]]ом. Гуру Нанак је покушао створитида створи религију која би превазишла разлике између хиндуизма и ислама, и одатле долази и његова чувена изјава: „нема хиндуса, нема муслимана“.
 
[[Доктрина]] коју је проповедао Гуру Нанак је као основу имала ауторитет јединог Бога, Створитеља. Гуру Нанак је за Бога користио израз „право име“, јер није хтео да користи никакво конкретно име. По томе је Право Име један и једини Бог, суверен и свемоћан, иако може имати различита имена.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сикизам”