Вајонити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
'''Вајунити''' или '''Вајонити''' су једно од [[Јужни Словени|јужнословенских]] племена који су живели у периоду од [[7. век|7]]- [[9. век|9. века]] на југозападном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]].<ref>[http://www.russika.ru/ef.php?s=2603 Славяне в Византии — Энциклопедический Фонд</ref>
У почетку су насељавали горњи слив реке [[Бистрица (Грчка)|Бистрице]]. Касније су се постепено пребацивали на источну обалу [[Јонско море|Јонског мора]], где су дошли у контакт са локалном грчком становништвом. Центар вајонитских насеља до [[800.]] био је [[Епир]] и јужна [[Албанија]]. Престоница Вегенетије, вајонитске склавиније било је место Главинице у данашњој јужној Албанији.
Име Вајонити, је најверовазније потекло од његовог бунтовног карактера. Дуго су задржали традиционална [[Стара словенска вера Јужних Словена|словенске веровања]],
Ред 15:
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део северномакедонског народа након што је мигрирао у данашњу Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу,што је као последицу имало нестанак и асимилацију.
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем срби. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били Драгувити, а и
== Извори ==
|