Стефан I Угарски — разлика између измена

| сахрањен =

| функција = Велики везир Мађара

| претходник = [[Геза]]

| функција1 = Краљ Угарске

| наследник1 = [[Петар I Орсеоло]]

| династија = [[Арпадовићи|Арпади]]

'''Стефан I Угарски''' (у [[Угарска|угарској]] историографији познат и као '''Свети Стефан''' или '''Свети Стефан Велики''', {{Јез-мађ|Szent István}} — „Свети Иштван”; око [[975]]. — [[15. август]] [[1038]]) је последњи [[велики везир Мађара]] и први хришћански краљ [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарског краљевства]] (1001—1038). Припадао је династији [[Арпадовићи|Арпадовића]]. Од папе је добио [[Круна Светог Стефана|краљевску круну]], која је касније добила митски значај међу [[Мађари]]ма, тако да се од тада угарске земље зову „[[Земље круне Светог Стефана]]”. [[Светац]] је у [[Католичка црква|Римокатоличкој цркви]] од [[1083]]. године, док га је [[Цариградска патријаршија|Васељенска патријаршија]] прогласила за свеца 2000. године.{{sfn|Рокаи|2002|p=31}}

 

Отац му је био вођа и велики везир Мађара [[Геза]]. Стефаново право име је било '''Вајк''', што значи херој. Име Стефан је добио након крштења. Кад је имао 10 година, крстио га је [[Адалберт Прашки]]. Оженио се [[Гизела од Баварске|Гизелом]], ћерком [[Баварска|баварског]] војводе [[Хајнрих II, војвода Баварске|Хајнриха II Свађалице]].

 

Папа [[Папа Силвестар II|Силвестер II]] је, уз сагласност цара Светог римског царства, [[Отон III, цар Светог римског царства|Отона III]], шаље му златну круну опточену драгуљима и тиме га јануара [[1001]]. признаје као хришћанског краља Угарске. Првобитна круна Светог Стефана није сачувана. Данашња ткз. [[Круна Светог Стефана|круна св. Стефана]] је у основи круна коју је [[византија|византијски цар]] [[Михајло VII Дука|Михаило VII Дука]] (1071—1078) послао угарском краљу [[Геза I|Гези I]] (1074—1077), сину [[Бела I|Беле I]] <ref>Историја Мађара. стр. 36-37.</ref>{{sfn|Engel|2001|p=28}}. Теоретска потчињеност Светом римском царству због сагласности да се крунише за краља Угарске није донела никаву практичне последице по Угарску. Стефан је 1018. године послао помоћ византијском цару [[Василије II Бугароубица|Василију II]] у борби против [[Самуило (цар)|Самуилове]] државе.{{sfn|Engel|2001|p=28}}

 

[[Датотека:Aftnn King Stephen, who we reckon was responsible for Christianity in eastern Europe.jpg|мини|лево|220п|Споменик Стефану I у будимском замку.]]

Добио је титулу апостола са 10 епархија. Добио је велику црквену аутономију у односу на папу.

Обесхрабривао је паганске обичаје и учвршћивао је хришћанство разним законима. [[Латински језик|Латински]] постаје службени језик царског двора и престаје са кориштењем хунско-мађарског писма. Покрштавањем је успео да уведе Угарску у круг цивилизованих земаља.

 

Бројни [[мисионари]] долазе у Угарску и са Запада и из Византије. [[Бенедиктинци]] су први ред, који се настанио у Угарској. Сваки манастир у Угарској постао је не само религиозни центар, него и центар цивилизације. Монаси су очистили простор од шума, култивисали су земљу и саградили су насеља у која долазе колонисти. [[Мађари]] се уче западним методама пољопривреде, те западним занатима и уметностима. Покрштавање је ипак било главни циљ тих мисионара. [[Млетачка република|Млечански]] свештеници су прилагодили латиницу угарском језику.

 

После монаха у Угарску долазе разне занатлије и други привучени привилегијама и причама о земљи са много обрадиве земље. Имиграцију у Угарску су поспешиле лоше године и епидемије у Европи.

 

Проводио је централизацију Угарске по узору на Каролиншке владаре. Укинуо је племенске поделе. Створио је нове територијално-административне јединице зване жупаније. Поделио је Угарску у 40—50 жупанија и наставио је са увођењем децималног система мера. Провео је и финансијско-економске реформе.

 

До [[1028]]. цели Карпатски регион је постао део Угарске. Одговарајућим договорима са великим [[кијевска Русија|кијевским кнезом]] [[Јарослав Мудри|Јарославом Мудрим]] и са [[краљевство Пољска|пољским краљем]] [[Болеслав I Храбри|Болеславом Храбрим]] припаја Угарској нове територије.

 

Проглашен је за свеца [[1083]]. од стране католичке цркве, а православна црква га је канонизовала [[2000]]. године.<ref>[http://hungary.orthodoxia.org/2015/07/07/szent-vlagyimir-fejedelem-es-szent-istvan-kiraly/ Szent Vlagyimir fejedelem és Szent István király (мађарски)]</ref><ref>[http://reformatus.hu/mutat/14010/ Budapesten a konstantinápolyi pátriárka (мађарски)]</ref> Свети Стефан је имао троје деце, али надживео је све троје, тако да је након његове смрти владало раздобље нестабилности од [[1038]]. до [[1047]]. године.

[[Датотека:Stephen I at the funeral of his son (below) and blinding of Vazul (above) (Chronicon Pictum 044).jpg|мини|десно|220п|Стефан I на сахрани свог сина (доле) и ослепљивање Вазула (горе)]]

Највећи проблем са којим се Стефан сусретао било је питање наследства. Његов син и предодређени наследник Емерик (Имре) јепогинуо у лову. Следећи у линији наслеђивања био је [[Вазул]], син Гезиног брата [[Михаљ Угарски|Михаља]], али је Стефан сматрао да је он неподесан да буде краљ јер се придржавао паганских обичаја. Стога је одлучио да круну наследи [[Петар I Орсеоло|Петар Орсеоло]], син млетачког дужда. Вазул је био ослепљен, а оњегова три сина [[Андрија I Угарски|Андраш]], [[Бела I|Бела]] и [[Левенте]] су побегла у Пољску.{{sfn|Engel|2001|pp=28-29}}

 

{{Породично стабло

| име = Стефан I Угарски