Краљево — разлика између измена

15 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
нема резимеа измене
[[Грб Краљева|Градски грб]] се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру [[Манастир Жича|Жича]], који се налази на 5 -{km}- од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже [[Србија|Србије]]. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.
 
== ИмеЕтимологија ==
 
Најстарије познато име насеља, за које постоји писани извор, је ''Рудо Поље''. Под тим именом се помиње [[1476]]. у [[Османско царство|турском]] катастарском попису [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]]. Након доласка [[Османско царство|Турака]] на просторе данашњег Краљева и околине освајачи су једноставно превели име на [[турски језик]], што гласи ''Каран Оваси''. Народ је то поједностављено изговарао ''Карановац''. Исти назив забележен је и у попису из [[1528]], а затим се јављала двојност назива, те се [[1576]]. у различитим изворима наводи као ''Рудо Поље'' или као ''Карановац''. На молбу мештана Карановца, након крунисања [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] за краља у [[Манастир Жича|манастиру Жичи]], име града [[Указ]]ом је промењено у ''Краљево'' [[19. април]]а [[1882]]. Назив се задржао до после [[Други светски рат|Другог светског рата]], а [[6. јул]]а [[1949]]. преименовано је у ''Ранковићево'', по [[Александар Ранковић|Александру Ранковићу]] и тај назив носило је до [[8. јануар]]а [[1955]]. године, када је враћено име ''Краљево''.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/378698/Drug-Tito-i-drug-Marko-u-Rankovicevu Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву („Политика”, 18. април 2017)]</ref><ref>[http://media.nmkv.rs/izdavastvo/Nasa-proslost-5/023-Radojica-Ciric-Iz-proslosti-Kraljeva.pdf Из прошлости Краљева (Радојица Ћирић, „Историјски архив Краљева”)][https://docs.google.com/viewer?url=http%3A%2F%2Fmedia.nmkv.rs%2Fizdavastvo%2FNasa-proslost-5%2F023-Radojica-Ciric-Iz-proslosti-Kraljeva.pdf&embedded=true&chrome=false&dov=1 [[chrome-extension://gmpljdlgcdkljlppaekciacdmdlhfeon/images/beside-link-icon.svg|веза=]]]</ref>
 
 
Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|листопадном шумом]], а у нижим су засађени [[воћњак (Лозница)|воћњаци]] и [[виноград]]и. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река [[Гружа]]. Река Ибар се одликује буковима и [[водопад|слаповима]], великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним [[клисура]]ма, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су [[Гвоздачка река]], [[Магласица]] и [[Рибница (притока Ибра)|Рибница]], а са леве у Ибар утичу [[Студеница (река)|Студеница]], [[Дубочица (река)|Дубочица]], [[Пивница]] и [[Лопатница]]. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: [[Гоч]] (1.216 -{m}-), [[Столови]] (1.375 -{m}-), [[Троглав (Србија)|Троглав]] (1.177 -{m}-), [[Чемерно (планина)|Чемерно]] (1.579 -{m}-), [[Радочело]] (1.643 -{m}-) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама [[буква]], [[јела]], [[липа]], [[јасен]], а на вишим [[четинари]]) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.
 
{{wide image|Kraljevo (1).jpg|1150px900px|Панорамски приказ централног градског трга у Краљеву}}
 
=== Клима ===
== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Краљева}}
 
Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са [[неолит]]ских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу [[Врњци]].
 
 
=== Средњи век ===
[[Датотека:Mag tri.jpg|мини|лево|200п|Средњовековни град [[Маглич]] 20 -{km}- јужно од Краљева]]
[[Датотека:Žiča Monastery, overview. Near Kraljevo, Serbia.jpg|мини|десно|200п|[[Манастир Жича]]]]
Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава [[Рашка]] настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: [[манастир Студеница|Студеница]] (1188) - задужбина и маузолеј [[Стефан Немања|Стефана Немање]]; [[манастир Жича|Жича]] - од [[1219]]. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим [[манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[манастир Градац|Градац]], [[Манастир Стара Павлица|Стара Павлица]] и средњовековни град [[Маглич]].
 
 
=== Турска владавина ===
[[Датотека:Kraljevo Gospodar Vasin konak.JPG|мини|лево|200п| [[Господар Васин конак]]]] Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба [[Хабзбуршка монархија|аустријске]] окупације северне Србије од [[1718]]. до 1739. године. [[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.
 
Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-серај, који је изгорео у аустријско-турском рату 1737—1739. године, када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-их година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.
 
== Култура ==
[[Датотека:CrkvaKV.JPG|мини|лево|150п|[[Саборна црква у Краљеву]]]] У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар Васин конак [[Господар Васин конак у Краљеву]] (тренутно у поседу СПЦ), манастири [[Манастир Жича|Жича]] и [[Манастир Студеница|Студеница]] и средњовековни град [[Маглич]].
 
[[Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ у Краљеву|Народна библиотека „Стефан Првовенчани“]] је основана [[1945]]. године. Претеча данашње установе је [[Читаоница карановачка]], основана [[1868]]. године. Књижни фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од [[1971]]. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, [[Жичког духовног сабора - Преображење]], на којој се додељује престижна књижевна награда [[Жичка хрисовуља (награда)|Жичка хрисовуља]].
 
[[Датотека:Muzej_u_Kraljevu.jpg|мини|десно|150п|Краљевачки Народни музеј]]
[[Народни музеј (Краљево)|Народни музеј]] у Краљеву, основан [[1950]]. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби, одржавају се и концерти класичне музике.
 
Датотека:Fabrika Vagona u Kraljevu, izgled fabrike.jpg|Фабрика Вагона у Краљеву
</gallery>
{{wide image|Kraljevo (1).jpg|1150px|Панорамски приказ централног градског трга у Краљеву}}
 
== Види још ==