Велимир Михаило Теодоровић — разлика између измена

м
Рођен је као ванбрачно дете седамнаесетогодишње Словенке [[Марија Бергхауз|Марије Бергхауз]] ({{јез-нем|Berghaus}}) из [[Штајерска|Штајерске]] и кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276504-Dostojan-oca Достојан оца („Вечерње новости”, 18. април 2004)]</ref>. Маријин отац је радио као марвени лекар{{sfn|Матовић|2003}} (баденмајстер) у бањи у Рогашкој Слатини.{{sfn|Маријана Матовић|2004|p=70}} Кнез се бавио у бањи 1848. године и тада се зближио са Маријом. Њихов син је крштен у католичкој цркви као '''Виљем'''.{{sfn|Матовић|2004}}
 
Љубав између његових родитеља није дуго трајала.{{sfn|Матовић|2004|p=70}} Михаило је Марији купио кућу у [[Беч]]у, дао мираз, за дете је преко свог бечког банкара Тиркеа плаћао издржавање. Четири године касније она се удала за извесног доктора Шустера, који је у Велимиру видео само извор прихода, утицао је на Марију да за издржавање тражи све више новца. Због великих задужења иза кућакоја имје доктор заслужан, кућа је стављена на продају ради измирења дугова. Кућу је по кнежевој вољи откупио банкар Тирке и ставио га сада на Велимирово име. Незадовољан због овакве ситуације, посебно због Велимировог образовања, отац га је [[1857]]. године довео у [[Београд]]. Велимир је најпре живео код Анте Радивојевића, Михаиловог управника добара. Антина жена Софија се трудила да Велимиру замени мајку, а њен син Живко му је био као брат.{{sfn|Софронијевић|2003}}
 
И поред тога што је Велимир у почетку говорио само немачки, уписан је у основну школу код Саборне цркве, где је солидно учио. По савету личног лекара и повереника кнеза Михаила, доктора [[Карло Пацек|Карла Пацека]] ({{јез-слк|Karol Pacek}}), Велимир је 1861. године уписан у школу [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеве Тодоровића]], заједно са Стевановим сестрићем Јованом Стојшићем и Живком Радивојевићем. У то време Велимиру је додељен лични собар, Теодор Петковић, који је доживотно обављао тај посао.{{sfn|Софронијевић|2003}} Од својих ђака из сликарске школе, Стева Тодоровић је образовао "Прву српску дружину за гимнастику и борење", чији је Велимир био члан, као и синови других високих државних службеника и угледних грађана Београда. Дружина је приређивала јавне часове са вежбањем, борењем и разним такмичењима, а кнез Михаило је одушевљен овом идејом помогао да се у близини зграда Српске академије наука, поравна земљиште, огради и направе дрвене справе за вежбање.{{sfn|Душан Цветковић|13. 1. 2003}}
 
[[Датотека:ВелимирТеодоровић.jpg|250px|мини|десно|Велимир Теодоровић ([[1898]])]]
Велимир је чешће посећивао кнегињу Јулију, него свог оца, са којим се налазио увече у билијарској сали у сутерену старог двора. Кнез је био веома суздржан према њему, плашећи се да би га претераном пажњом размазио, што је био и чест обичај у то време, посебно са мушком децом.{{sfn|Мира Софронијевић|2003}}
 
Када је напунио седамнаест година (1866), на очев наговор је прешао у православну веру, а кум на крштењу му је био београдски [[митрополит београдски Михаило|митрополит Михаило]]. На крштењу је добио име Велимир Теодоровић. Теодоровић је било старо презиме [[Обреновићи|Обреновића]].{{sfn|Маријана Матовић|2004|стр = 70}} Од тада се увек потписивао као Велимир Михаило (по оцу) Теодоровић.{{sfn|Мира Софронијевић|2003}}
 
Израстао је у лепог младића, веома је личио на оца, како стасом и ликом, тако и бојом гласа, покретима и по нарави. Волео је поезију, био добар јахач и мачевалац.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}}
 
Пошто је у Србији завршио шест разреда гимназије, године [[1867]]. године је уписан у приватну гимназију професора Оливијера у близини [[Женева|Женеве]]. Уз личног собара, у његовој пратњи се налазио и кнежев ађутант [[Александар Протић (ађутант)|Александар Протић]].{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} Тамо се последњи пут сусрео са оцем, који се враћао са Светске изложбе у [[Париз]]у, и од њега је том приликом добио брилијантски прстен, изузетне вредности и лепоте. У то време, кнез је одустао од намере да га јавно призна као сина наследника, пошто је намеравао да се ожени са Катарином Константиновић, очекујући законитог наследника.{{sfn|Мира Софронијевић|2003}}
 
После очеве смрти, у атентату у [[Кошутњак]]у [[1868]], пошто није било тестамента, на залагање митрополита Михаила, намесника и кнежеве сестре Петрије, одмах је доведен у Београд, додељено му је наследство, влашко имање Мошија [[Негој (Долж)|Негоја]], површине 4.000 хектара, које се са јужне стране граничило са Дунавом и имало сопствено пристаниште, у Малој Влашкој и румунске обвезнице у вредности од 30.000 дуката, чиме му је обезбеђена будућност. Како је Велимир или (како је званично називан) "питомац кнеза Михајла" био малолетан, одређена су му три стараоца: митрополит Михајло, председник Касационог суда Ђорђе Петровић и председник Народне скупштине Живко Карабиберовић.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1940.</ref> Из Београда је послат на наслеђено имање, а затим је наставио студије у Минхену.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}} Студирао је најпре агрономију, затимје камералнесе наукесматрало (економијада иће политика).му Постаота језнања 1870.бити годинеод пунолетанкористи саза 21управљање годином живота и ушао јеимањем у поседМалој НегојеВлашкој. Остатак родбине био је нетрпељив према њему,{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} мада није показивао претензије, бојали суЗатим се дапреоријентисао ћена покушатикамералне данауке преузме(економија престо,и па му после студија није дозвољено да се врати у Србијуполитика).{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}}
 
Постао је 1870. године пунолетан са 21 годином живота, и ушао је у посед Негоје. Остатак родбине био је нетрпељив према њему,{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} мада није показивао претензије, бојали су се да ће покушати да преузме престо, па му после студија није дозвољено да се врати у Србију.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}}
У [[Минхен]]у се заљубљио у ћерку руског посланика, али када је покушао да је запроси, охоло је одбијен, што га је веома разочарало и због чега се повукао из јавног живота,{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} на Тегернско језеро, где је подигао кућу.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}} Посветио се позоришту, уметности и књигама. Имање Негоја је препустио Живку Радивојевићу, да управља њиме, а да од прихода живе обојица. Међутим, имању је због Живкових дугова запретила опасност од продаје на добош, због чега је Велимир морао да се одрекне имања на Тегернском језеру и да прода прстен који му је отац поклонио приликом њиховог последњег сусрета.{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} Изабрао је другог управника и преселио се у Минхен.
 
У [[Минхен]]у се заљубљио у ћерку руског посланика, али када је покушао да је запроси, охоло је одбијен, што га је веома разочарало и због чега се повукао из јавног живота,{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} на Тегернско језеро, где је подигао кућу.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}} У тој вили је боравио често, а посећивали су га често млади Срби студенти у Немачкој и Аустрији. Посветио се позоришту, уметности и књигама и бавио меценарством. Имање Негоја је препустио Живку Радивојевићу, да управља њиме, а да од прихода живе обојица. Међутим, имању је због Живкових дугова запретила опасност од продаје на добош, због чега је Велимир морао да се одрекне имања на Тегернском језеру и да прода прстен који му је отац поклонио приликом њиховог последњег сусрета.{{sfn|Мира Софронијевић|2003}} Изабрао је другог управника и преселио се у Минхен.
Живот је посветио позоришту и уметности. Није се женио и није имао потомака.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}}
 
Није се женио и није имао потомака.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}} Напрасно је умро у педесетој години. Сахранили су га његов собар и српски студенти у Минхену.{{sfn|Маријана Матовић|2004|стр = 71}} Након Првог светског рата, на иницијативу Николе Пашића његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у једној капели на Новом гробљу у Београду.{{sfn|Драгана Матовић|21. 9. 2014}} Његов портрет начинио је сликар [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеван Тодоровић]].<ref>{{Cite web|url=http://politika-ad.com/ilustrovana-cms/?p=623 |title=Пронађен портрет сина Михаила Обреновића („Илустрована политика“) |accessdate=06. 06. 2014 |archive-url=https://archive.today/20140606000607/http://politika-ad.com/ilustrovana-cms/?p=623 |archive-date=06. 06. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref> [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:511126-Portret-sina-kneza-Mihaila-krije-tajnu Портрет сина кнеза Михаила крије тајну („Вечерње новости“, 21. септембар 2014)]</ref>
 
== Велимиријанум ==
26.978

измена