Манастир Рујан — разлика између измена

Богати манастирски поседи и приходи од "бање"<ref>"Гласник Српског географског друштва", Београд 7-8/1922.</ref> су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се "Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за [[Српска култура|срспку културу]]. У њему је настала и радила [[Штампарија манастира Рујно|прва штампарија]] у [[Историја Србије у средњем веку|Средњевековној Србији]]. Монах Теодосије, је [[1536]]. и [[1537]]. године, штампао чувено '''Рујанско Четворојеванђеље''', у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]].<ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html rujan{{Ботовски наслов}}]</ref> Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.<ref>"Гласник Српског географског друштва", Београд 1974.</ref> Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, покао и претходно кнежиникнежина тог имена.<ref>"Београдске новине", Београд 1918.</ref>