Хаџипоповац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 17:
 
== Назив ==
Хаџипоповац је добио назив по старој београдској породици Хаџи-Поповић која је ту имала велики земљишни посед, тачније по Николи Хаџи-Поповићу (око 1819 - 1902) који је био касациони [[судија]] Великог суда за време друге владавине кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]]<ref>Календар са шематизмом Књажевства Србије, 1862-1864, 1865</ref>. У оно време када су у Србији висока образовања била ретка, као син богатог оца Тасе Татарина, личног [[Татарин|татарина]] (поштара) књаза [[Милош Обреновић|Милоша]], завршио два факултета: права на Великој школи у [[Београд]]у и Високу школу политичких наука у [[Париз]]у. Хаџипоповац је било његово пољско добро, односно [[Њива|њиве]] и [[Виноград|виногради]], док је породица Хаџи-Поповић живела у делу [[Копитарева градина|Копитареве Градине]], некадашње Митрополитове Баште. Њихов плац био је ограђен данашњим улицама: Јелене Ћетковић, Џорџа Вашингтона и [[Улица Хиландарска|Хиландарске]].
 
Само порекло презимена, а тиме и назив овог дела града потиче од Николиног деде, који је био нишки поп, па је по томе Поповић, а како је био и на [[Hadžiluk|хаџилуку]] додато је испред презимена Хаџи.
 
== Положај ==
Линија 30 ⟶ 32:
 
Овај спор је убрзо завршен, а прве улице понеле су назив [[1896]]. године и то: Видина (данашња Љубе Дидића), Приморска и Бистричка.<ref>Београдске општинске новине, 21. 1. 1896. страна 1. и 2.</ref> Имања у овим улицама процењена су од одбора вароши [[Београд|Београда]] [[1899]]. на педесет пари по квадратном метру, док су ради поређења, имања код [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]] процењена на 25 динара.<ref>Београдске општинске новине, 28.11.1899. страна 5. и 6.</ref>[[Датотека:Катарина_Хаџи-Поповић.jpg|мини|429x429пискел|Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419]]
Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]] (први српски [[фотограф]] и двороуправитељ [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]]) Катарину (око 1828—1894) у [[Беч]]у 1851. и кум им је био [[Михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]]. [[Анастас Јовановић|Анастас]] је у својој Аутобиографији записао:<blockquote>„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.“<ref>{{Cite book|title=Аутобиографија Анастаса Јовановића|last=Никић|first=Љубомир|publisher=Годишњак Музеја града Београда, III|year=1956|id=|publication-place=Београд|type=}}</ref></blockquote>Никола и Катарина имали су децу: Милоша (1855-1915), Љубицу удату Милошевићза Милоша Милошевића и Милицу (1860-1943) удату за Васу Димића (1854-1940), професора математике и директора [[Прва београдска гимназија|Прве београдске гимназије]], једног од оснивача Радикалне странке. Један од потомака Хаџи-Поповића је и [[Бранислав Хрњичек]], фудбалер и учесник фудбалског светског првенства 1930. у Уругвају, Монтевидео.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/site/hadzipopovic/|title=Породица Хаџи-Поповић|last=Димић|first=Давид|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Имања су и почетком 20. века део по део продавана, па тако [[1917]]. у огласима у Београдским новинама пише: <blockquote>„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.“</blockquote>а [[1918]]: [[Датотека:1921-plan-Hadzi-Popovca-MGB.png|алт=1921. план Хаџи-Поповца|мини|427x427пискел|План Хаџи-Поповца из 1921. Виде се улице Видина, Приморска и Бистричка, као и Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица. Музеј града Београда Ur-3859-3862]]<blockquote>„Продаје се један воћњак ограђен са кућом и два празна плаца.“</blockquote>
Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.
 
Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.</blockquote>[[Датотека:1921-plan-Hadzi-Popovca-MGB.png|алт=1921. план Хаџи-Поповца|мини|427x427пискел|План Хаџи-Поповца из 1921. Виде се улице Видина, Приморска и Бистричка, као и Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица. Музеј града Београда Ur-3859-3862]]<br />
<br />
 
== Референце ==