Лав — разлика између измена

'''Лав''' ({{јез-лат|Panthera leo}}) је велики [[Сисари|сисар]] из породице [[Мачке|мачака]] (-{Felidae}-) и један од „великих мачака“ рода ''-{[[Пантери|Panthera]]}-''. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, у просеку тежи између 160155-280193,3 [[килограм]]а.<ref name=Smuts_etal_1980/><ref name=West2013/> Женке су мање и теже од 12090,5-169139,8 килограма.<ref name=Smuts_etal_1980/><ref name=West2013/> У дивљини, лавови живе око 10-1814 година, док у заточеништву преко 2520 година. Некада су живели широм [[Африка|Африке]], [[Азија|Азије]] и [[Европа|Европе]], док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и [[Индија|Индији]]. Живе у саванама и лове у чопору.

У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове [[Евроазија|Евроазије]], од [[Португалија|Португалије]] до [[Индија|Индије]], и већи део Африке осим централних, тропских делова и пустиње [[Сахара|Сахаре]]. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у [[Северна Африка|северној Африци]] и на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. [[1900]]. године је у Африци живело око 150100.000 лавова, а данас се процењује да у дивљини, живи између 16.000 и 5030.000 афричких лавова.

Мужјак, препознатљив по својој гриви, тежи у просеку између 170155-260193 [[килограм]]а, а женка од 12090-168140 килограма. Дужина тела износи од 184-208 [[центиметар]]а код мужјака, а 160-184 cm код женки. Висина до рамена је око 125 -{cm}- за мужјаке и 100 -{cm}- за женке. Дужина репа је 72-89,5 -{cm}- код женки и 82,5-93,5 -{cm}- код мужјака (тако да максимална дужина тела износи 3 -{m}- код мужјака и 2,7 -{m}- код женки), реп завршава црним, длакавим чуперком. Лав је једина мачка са оваквим репом. Боја крзна варира од тамно [[Смеђа боја|браон]] до жуте или црвене. Боја гриве је жућкасто-плавa,тамноод илиплаве светло смеђа илидо црнацрне. Доњи делови тела су светлији.

Величина и маса лава се разликује од станишта до станишта.<ref name=Smuts_etal_1980>{{Cite journal |last=Smuts|first=G. L. |author2=Robinson, G. A. |author3=Whyte, I. J. |title=Comparative growth of wild male and female lions (''Panthera leo'') |journal=Journal of Zoology |year=1980 |volume=190 |issue=3 |pages=365–373 |doi=10.1111/j.1469-7998.1980.tb01433.x |bibcode=2010JZoo..281..263G }}</ref><ref name=Chellam1993>{{cite book |author=Chellam, R. and A. J. T. Johnsingh |year=1993 |chapter=Management of Asiatic lions in the Gir Forest, India |chapterurl= |pages=409–23 |title=Mammals as predators: the proceedings of a symposium held by the Zoological Society of London and the Mammal Society, London. Volume 65 of Symposia of the Zoological Society of London |editor1-last=Dunstone |editor1-first=N. |editor2-last=Gorman |editor2-first=M. L. |publisher=Zoological Society of London |location=London}}</ref><ref name="BCKM1993">{{cite book |author=Brakefield, T. |chapter=Lion: Sociable Simba |chapterurl=https://books.google.com/books?id=szBm5kPeC-cC&lpg=PP1&pg=PA50#v=onepage&f=false |pages=50–67 |title=Big Cats: Kingdom of Might |publisher=Voyageur Press |location=London |year=1993 |isbn=978-0-89658-329-0}}</ref><ref name="nowak">{{Cite book |last=Nowak |first=R. M. |year=1999 |title=Walker's Mammals of the World |location=Baltimore |publisher=Johns Hopkins University Press |chapter=''Panthera leo'' |pages=832–834 |chapterurl=https://books.google.com/books?id=T37sFCl43E8C&lpg=PP1&pg=PR832#v=onepage&q&f=false |isbn=978-0-8018-5789-8}}</ref> Од Африке до Индије забележен је добармањи број јединки које су веће и теже од просека.<ref name=Guggisberg1975>{{Cite book |last=Guggisberg |first=C. A. W. |chapter=Lion ''Panthera leo'' (Linnaeus, 1758) |title=Wild Cats of the World |year=1975 |publisher=Taplinger Publishing |location=New York |isbn=978-0-8008-8324-9 |pages=138–179}}</ref><ref name=CAP>{{Cite book |last=Nowell |first=K. |last2=Jackson |first2=P. |title=Wild Cats: Status Survey and Conservation Action Plan|chapter-url=http://carnivoractionplans1.free.fr/wildcats.pdf |year=1996 |publisher=IUCN/SSC Cat Specialist Group |location=Gland, Switzerland |isbn=978-2-8317-0045-8 |pages=17–21; 37–41 |chapter=African lion, ''Panthera leo'' (Linnaeus, 1758); Asiatic lion, ''Panthera leo persica'' (Meyer, 1826)}}</ref><ref name="Smuts et al., 1982">{{cite book |author=Smuts, G. L. |year=1982 |title=Lion |location=Johannesburg, South Africa |publisher=MacMillan |isbn=}}</ref><ref name="Sinha1987">{{cite thesis |author=Sinha, S. P. |year=1987 |title=''Ecology of wildlife with special reference to the lion (''Panthera leo persica'') in Gir Wildlife Sanctuary, Saurashtra, Gujurat'' |type=PhD |publisher=Saurashtra University |location=[[Rajkot]] |isbn=978-3844305456}}</ref>

||170160-215184 cm<ref name=West2013>{{cite book |last1=West |first1=P. M. |last2=Packer |first2=C. |chapter=''Panthera leo'' Lion |pages=150–159 |chapterurl=https://books.google.com/books?id=B_07noCPc4kC&lpg=PP1&pg=RA4-PA150#v=onepage&q&f=false |editor1=Kingdon, J. |editor2=Happold, D. |editor3=Butynski, T. |editor4=Hoffmann, M. |editor5=Happold, M. |editor6=Kalina, J. |title=Mammals of Africa |year=2013 |publisher=Bloomsbury Publishing |location=London |isbn=978-1-4081-8996-2}}</ref>

||195184-250208 cm<ref name=West2013/>

||8082,5-10093,5 cm<ref name=West2013/>

||12090,5-168138 kg,<ref name=West2013/><br /> 124,2-178139,8 kg у Јужној Африци,<ref name=Smuts_etal_1980/><br />175119,5 kg у [[Источна Африка|Источној Африци]],<ref name=Smuts_etal_1980/><br />110-120 kg у Индији<ref name=Chellam1993/>

||170155-260169 kg,<ref name=West2013/><br />185187,5-280 kg193,3 у Јужној Африци,<ref name=Smuts_etal_1980/><br />180-285174,9 kg у Источној Африци,<ref name=Smuts_etal_1980/><br />

150160-200190 kg у Индији<ref name=Chellam1993/>

Лавови су месоједи и живе у чопорима. Неки лавови су стални чланови чопора, док неки живе номадским животом на великом простору, усамљено или у пару. Чопор сачињава женке које су у роду, њихови младунци оба пола и група од једног до четири мужјака ("коалиција") који се паре са одраслим женкама. У просеку има 84-206 чланова, али и до 4030 чланова у чопору.

Лавови највећи део дана проводе одмарајући се, чак 1520 сати.

[[Трудноћа]] траје између 100 и 120 дана, после чега женка доноси на свет окот од једног до четири младих. Женке у чопору имају способност да синхронизују свој репродуктивни циклус тако да могу заједнички да одгајају и хране младе. Млади су одгојени после шест до седам месеци. Нажалост, у дивљини 4080% младих угине док не напуне две године јер је борба око хране веома сурова.

Када нови мужјак преузме водећу улогу у чопору и отера свог претходника, он ће убити све преостале младунце. Ово објашњава чињеницу да женке неће постати плодне док младунци не одрасту или не умру. Мужјаци стичу полну зрелост са око 23 године и способни су да преузму бригу о новом чопору већ са 34-5 година. Са 98 година почињу да старе и самим тим слабе. Обично ће женка да жестоко брани своје младунце од мужјака који жели да их убије, али њена заштита ретко да се заврши успешна јер је много ситнија и слабија од мужјака. Међутим, вероватноћа да се постигне успех је много већа када се удруже 3-4 лавице против једног мужјака.