Велика Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 57:
[[Датотека:Map of the Serb population, 1862, H. Thiers.png|мини|десно|Срби у Турској и Аустрији са границама средњовековног [[Српско царство|Српског царства]] (француска карта из [[1862]]. године)]]
 
Кнез [[Михаило Обреновић]] се током своје друге владавине (1860—1868) умногоме ослањао на политички програм „Начертанија”, са Илијом Гарашанином као министром иностраних послова. Његова политика, ношена „великом идејом”, ишла је за стварањем народних држава, акцијом самих југоисточно европских народа без мешања страних сила. Као минимум предвиђао је да Србија из те целе акције добије Босну и Херцеговину.<ref name="Европа и српско питање">[[Васиљ Поповић]] „[[:s:Европа и српско питање 5|Европа и српско питање]]”</ref> [[Висока порта|Порта]] је одбијала Михаилове предлоге да његову вазалном подручју припоји Босну и Херцеговину, сматрајући те његове тежње као део руских аспирација на Истоку.
 
[[Датотека:Spomenik knez mihailo.jpg|лево|мини|150п|Кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] показује на [[Призрен]].]]
Ред 63:
Политика кнеза Михаила имала је подршку [[Друго француско царство|Француског царства]] на челу са [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном -{III}-]], чији је план за решење источног питања у југоисточној Европи узимао Србију као [[Пијемонт]] око кога је требало да се окупе сви јужнословенски народи, укључујући и Бугаре. Француски министар иностраних послова Тувнел се надао се да ће Србија ујединити Босну, Херцеговину, Црну Гору и Бугарску и да ће тежити да уједини и целокупно словенско становништво Аустрије.<ref name="Европа и српско питање"/> Кнез Михаило Обреновић је са бугарским емигрантима у [[Букурешт]]у [[14. јануар]]а [[1867]]. закључио Букурештански споразум о заједничкој држави Срба и Бугара.{{sfn|Zieliński|2003|pp=}} Француска је објавила свој програм за реформе у Турској нотом од [[22. фебруар]]а 1867.<ref name="Европа и српско питање"/>
 
Аустрија је била енергично против ових планова, сматрајући да не може никако допустити проширење Србије која би тако постала привлачан центар и за Јужне Словене аустријскогАустријског царства. Након пораза у [[Француско-пруски рат|францускоФранцуско-пруском рату]] (1870—1871) француска политика је за дуже време потиснута са југоисточне Европе. После смрти кнеза Михаила и руска политика у југоисточној Европи се одвратила од Србије, у којој су почеле превлађивати унутрашње слободњачке струје и јачати се демократија. Руска влада почела је преносити тежиште своје политике на Бугаре који су били у ближој сфери руских интереса и могли боље послужити непосредним руским циљевима на Истоку.<ref name="Европа и српско питање"/>
 
=== Марковићева критика великосрпске политике ===