Стеван Шупљикац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 34:
На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] [[Срби|Срба]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] ([[1. мај]]а 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу [[Српска Војводина|Српске Војводине]], у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против [[Мађари|Мађара]]. Није одмах хтео ступити на чело Српског покрета, док му цар аустријски није одобрио. По доласку у Српско Војводство да буде комадант, прво што је значајније учинио било је да пусти из заробљеништва непријатеље, припаднике других нација, међу којима много Новосађана и уопште Бачвана. Дошао је међу Србе септембра 1848. године, и након одржане скупштине почео обилазити српске трупе, прво у Срему, па Бачки и Банату. Док је био у Карловцима имао је неколико дана грозницу, од које се није довољно залечио. Учествовао је 14. децембра у борби код Јарковца, где није имао већег успеха. Када се вратио у Панчево да дочека србијанске добровољце њих 3000, пред стројем му је позлило, и издахнуо је убрзо у једној оближњој кући, где су га пренели. Седећи на коњу успео је само да изговори: "Нек види Европа, нек цео свет види како брат брату у помоћ иде..."<ref>"Српска независност", Београд 1881. године</ref>
 
Шупљикчева команда над српском народном војском била је кратка. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо ([[15. децембар|15. децембра]]) умро у Панчеву. Пренет је затим у Земун, где му је тело након балзамовања било изложено неколико дана у цркви. Тада су (као мртвог) војводу скицирали сликари Живко Петровић из Земуна и прота Константин Арсенијевић из Панчева, ради литографисања. Са војном пратњом, од стране изасланика Главног одбора српског покрета и свештенства, сахрањен је уз највеће почасти у манастиру [[Крушедол]]у. Над гробом су говоре држали др [[Јован Суботић]], члан Главног одбора Петар Јовановић и "од стране напредка (омладине)" млади [[Светозар Милетић]].<ref>"Застава", Нови Сад 1898. године</ref>
 
== Референце ==