Википедија

Бубањ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Унос садржаја у чланак из 1К сета
текст је већ смештен у одговарајући чланак, овде му није место
ознака: поништење
Ред 1:
{{друго значење2|Бубањ}}
{{друго значење|сет бубњева|Бубњеви}}
[[Датотека:2006-07-06 drum set.jpg|Бубањ|мини|300п]]
[[Датотека:Drums for sale at the National Museum of the American Indian.jpg|мини|десно|250п|Неколико бубњева [[Američki starosedeoci|америчкиг индијанског]] стила.]]
 
'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{harvnb|Grove|2001|pp=638–649}}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref name=grove/>
 
Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су [[djembe|ђембе]]{{sfn|Friedländer|1992|pp=279, 159–160}}<ref name="Zemp">{{harvnb|Zemp|2001|pp=}}</ref> Већи број различитих бубњева заједно са [[Чинеле|чинелама]]<ref>{{Cite EB1911|wstitle=Cymbals|pages=}}</ref> формира основни модерни [[drum kit|комплет бубњева]].<ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html |title=OnMusic Dictionary |publisher=Music.vt.edu |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html |archivedate=28. 09. 2013 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.elephantdrums.co.uk |title=Elephant Drums |publisher=elephantdrums.co.uk |date=|accessdate=18. 07. 2010 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100710154120/http://www.elephantdrums.co.uk/ |archivedate=10. 07. 2010 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |title=Trinity College London &#124; Home |publisher=Trinitycollege.co.uk |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140521215945/http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |archivedate=21. 05. 2014. |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=https://mgrmusic.com/drum-lessons/ |title=MGR Music Tuition |publisher=mgrmusic.com |date=|accessdate=30. 03. 2018 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911134443/http://mgrmusic.com/ |archivedate=10. 09. 2017 |df=dmy-all }}</ref>
 
== Употребе ==
Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|accessdate=24. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=McCaffrey T, Edwards J, Fannon D |year=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |doi=10.1016/j.aipp. 2011.04.006|pages=185-189}}</ref> посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.<ref>{{Cite news|last=Weiss | first=Rick | title= Music Therapy | periodical= The Washington Post | issue= Jul 5,1994 | url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google |date=05. 07. 1994}}</ref>
 
У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).
Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|accessdate=24. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=McCaffrey T, Edwards J, Fannon D |year=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |doi=10.1016/j.aipp.2011.04.006|pages=185-189}}</ref> посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.<ref>{{Cite news|last=Weiss | first=Rick | title= Music Therapy | periodical= The Washington Post | issue= Jul 5,1994 | url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google |date=05. 07. 1994}}</ref>
 
У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[drum kit|комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).
 
== Сет бубњева ==
Постављен је тако да га свира један музичар - [[Muzičar|бубњар]]. Користи се у већини музичких [[žanr|жанрова]] (поп, рок, џез, блуз...). Елементи бубњева израђују се од различитих материјала, као што су ''[[дрво]], [[пластика]] и [[метал]].'' У производњи бубњева најчешће се користе разне врсте дрвета. Сви делови сета бубњева, сем чинела, састоје се од две мембране и тела на коме се налази обруч са [[Чивије|чивијама]] за затезање мембране. Чинеле се производе од разних [[легура]], ручно и аутоматизовано. Састоје се од [[Звоно|звона]] и тела. Најчешће су кружног облика, али постоје и модели који су шестоугаони, осмоугаони...
 
'''''Стандардни сет бубњева састоји се од:'''''
# ''Бас бубањ''
# ''Добош''
# ''Тимпан 1''
# ''Тимпан 2''
# ''Индијанер (Тимпан 3)''
# ''Контра чинела''
# ''Рајд чинела''
# ''Креш чинела''
 
{| class="wikitable" align="right and left"
|-
!colspan="3" | '''Звучни узорци'''
|-
! style="width:100px;"| Компонента
! style="width:400px;"| Садржај
! style="width:100px;"| Звук
|-
| style="text-align:center;" rowspan="3"|'''добош'''
| непригушен добош
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Snare drum unmuffled.ogg|5px]]
|-
| пригушен добош
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Snare drum muffled.ogg|5px]]
|-
| ударац о обруч добоша
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Snare drum rim.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;"|'''бас бубањ'''
| пригушен бас бубањ
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Bass drum.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;" rowspan="3"|'''томови'''
| том 1
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Tom drum 8 inch.ogg|5px]]
|-
| том 2
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Tom 12 inch.ogg|5px]]
|-
| индијанер
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Floor tom.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;" rowspan="3"|'''контра чинела'''
| затворена контра чинела
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Hi hat closed.ogg|5px]]
|-
| отворена контра чинела
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Hi hat open.ogg|5px]]
|-
| отварање и затварање контра чинеле притиском педале
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Hi hat foot pedal.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;"| '''креш чинела'''
| креш чинела
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Crash cymbal.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;" rowspan="3"|'''рајд чинела'''
| рајд чинела
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Ride cymbal.ogg|5px]]
|-
| звоно рајд чинеле
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Ride cymbal bell.ogg|5px]]
|-
| ивица рајд чинеле
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Ride cymbal rim.ogg|5px]]
|-
| style="text-align:center;" rowspan="2"| '''ритам'''
| типичан рок ритам са контра чинелом
| style="text-align:center;"|[[Датотека:Rock beat hi hat.ogg|5px]]
|-
| типичан рок ритам са рајд чинелом
| style="text-align:center;"| [[Датотека:Rock beat ride cymbal.ogg|5px]]
|}
 
=== Бас бубањ ===
[[Датотека:Bass drum.jpg|мини|лево|200п|Бас бубањ]]
'''Бас бубањ''' је највећи елемент у комплету сета бубњева. Заједно са добошем и чинелама чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Даје ритму пријатне ниске [[Фреквенција|фреквенције]] и чврсту ритмичку подлогу. Свира се ногом помоћу педале. Најчешће се производи од дрвета. Стандардна величина је ''20" х 16" и 22" х 16".''
 
=== Добош ===
[[Датотека:2006-07-06 snare 14.jpg|мини|десно|200п|Добош]]
Добош заједно са бас бубњем и чинелама чини основни ритам. Добош је специфичан по томе што има снер који се налази на доњој мембрани. Снер се састоји од више жица које приликом ударца о добош [[Вибрација|вибрирају]] и дају веома светао [[звук]]. Може бити различите величине и дубине. Стандардни је ''14" х 5,5"''. Углавном се прави од дрвета или метала.
 
=== Тимпани ===
[[Датотека:Tom-tom 12x8.jpg|лево|десно|200п|Том]]
'''Тимпани''' се најчешће користе за обогаћивање ритмова прелазима, а такође могу чинити саставни део ритма. Веома су важни при солирању на бубњевима и служе за повезивање музичких [[Фраза (музика)|фраза]]. Производе се од дрвета и стандардне величине су: ''10" х 8", 10" х 9", 12" х 8", 12 х 10", 13" х 10", 13" х 11.''
 
=== Индијанер (Тимпан 3) ===
[[Датотека:2006-07-06 tom.jpg|мини|десно|200п|Индијанер]]
Индијанер је тимпан већих димензија. Разлика у односу на обичне тимпане је у томе што индијанер стоји на својим ножицама и што даје дубљи [[тон]]. Такође се производи од дрвета, али су му стандардне величине 16" х 16" и 18" х 16". Индијанер се такође користити као мали бас бубањ од стране неких (углавном џез) бубњара. У том случају је хоризонтално постављен на специјално дизајнираним носачима. У скорије време, компаније као што је Перл, представиле су сет бубња где је индијанер постављен уместо бас бубња.
 
=== Контра чинела ===
[[Датотека:Hi-hat.jpg|мини|лево|200п|Контра чинела]]
'''Контра чинела''' заједно са бас бубњем и добошем чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Главна је чинела у сету бубњева. Састоји се од једног пара [[Чинеле|чинела]] које су окренуте једна према другој. Налазе се на посебном сталку који се састоји од папучице и механизма за међусобно одвајање чинела. [[Свирач|Свира]] се [[Рука|руком]] и [[Ноге|ногом]], ногом је отварамо и затварамо, а руком ударамо по чинелама. Основна улога је да даје високе [[Фреквенција|фреквенције]] ритму и углавном је основни [[бројач]] ритма. Стандардна димензија је ''14"''. Налази се са леве стране сета бубњева.
 
=== Рајд чинела ===
[[Датотека:Strondo Ride Orion.jpg|мини|десно|200п|Рајд чинела]]
'''Рајд чинела''' има исту улогу као и контра чинела, само што је већих димензија и не може се свирати ногом. Углавном се користи ради промене атмосфере у ритму. Често се свира [[звоно]] рајд чинеле, ради [[реченични акценат|акцентовања]] појединих делова ритма. Можемо је користити и као креш чинелу, ради добијања карактеристичног [[звук]]а. Стандардна величина је 20". Налази се са десне стране сета бубњева, односно са супротне стране контра чинеле.
 
=== Креш чинела ===
[[Датотека:2006-07-06 Crash Zildjian 14.jpg|мини|лево|200п|Креш чинела]]
'''Креш чинела''' служи за [[реченични акценат|акцентовање]] у ритму, производи гласан, оштар, "Креш" звук. Одваја деонице у ритму. Термин "Креш" први пут користио је произвођач чинела Зилдјиан. Једна или две креш чинеле су стандардни део комплета бубњева. Понекад бубњар може истовремено да одсвира две различите чинеле у комплету и тако да произведе веома гласан акценат, обично у рок музици. Креш чинеле се у бубњарском сету монтирају на сталак и свирају палицама, док се у класичној музици држе у рукама и свирају једна о другу. Стандардна величина је ''14" и 16"''.
 
== Остали елементи ==
Наведени су основни елементи једног сета бубњева који може да варира на величину у зависности од [[стил]]а музике. Сет бубњева сачињавају још и '''''разне врсте педала, удараљки, сталака, звона, додатних електронских педова...'''''
 
=== Палице ===
[[Датотека:Drumstick.JPG|мини|десно|200п|Палице]]
'''Палице за бубњеве''' долазе у различитим [[маса]]ма и величинама. У већини случајева израђују се од [[Дрво|дрвета]], али у новије време и од [[Пластика|пластике]]. Поред стандардних палица користе се и ''метлице, палице са батићем итд.''
Разликујемо два начина држања палица, ''стандардни и традиционални.'' Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.
 
=== Најпознатији произвођачи бубњарске опреме ===
{{colbegin|2}}
==== Бубњарски сетови ====
* [[Yamaha]]
* [[Gretsch]]
* [[DW]]
* [[Ludwig]]
 
==== Чинеле ====
* [[Zildjian]]
* [[Paiste]]
* [[Sabian]]
* [[Meinl]]
{{colend}}
 
== Штимовање ==
Процес затезања и отпуштања сваке [[чивије]] на сваком елементу сета бубњева, ради добијања правилног [[Oscilator|осциловања]] мембране назива се '''[[штимовање]]'''. Свака чивија на једном елементу мора имати исти [[тон]]. Што је мембрана више затегнута тон ће бити виши, а што је опуштенија мембрана тон ће бити нижи. Карактеристике звука зависе од много фактора: ''материјала од кога је направљен бубањ (врста дрвета), особина мембране, брзине ударца, затегнутости мембране, акустиених особина просторије, ...'' Такође фактори који утичу на звук су и ''маса палице, величина и материјал од кога је направљен врх палице, итд.''
 
'''''Један тонски "штим" сета бубњева:'''''
* 10" Тимпан - ''Д повишено''
* 12" Тимпан - ''А повишено''
* 14" Тимпан - ''Ф''
* 16" Индијанер - ''Ц''
* 22" Бас бубањ - ''предња мембрана Ф (октаву ниже од тимпана), резонантна мембрана Е''
* 14" Добош - ''Г''<ref>[http://musicproductionschool.blogger.ba/arhiva/2007/02/19/726100 Штимовање - приступљено 14.05.2015.]</ref>
 
== Електронски бубањ ==
{{Главни|Електронски бубањ}}
[[Датотека:V-Drums (drvinay's studio).jpg|мини|десно|300п|Електронски бубањ]]
[[Датотека:Alesis PerformancePad.jpg|мини|десно|300п|"Table-top" електронски бубањ]]
 
'''Електронски бубањ''' је електрични [[машина|уређај]] који музичар свира у реалном [[време]]ну и производи разне звукове и ефекте опонашајући акустични бубањ или производећи сопствене звукове који се налазе у [[процесор]]у, такозваном ''"друм модулу"''. Такође може се рећи да је то ''синтисајзер који може да репродукује звук акустичних бубњева, уверљиво и веома квалитетно.''
 
Састоји се од друм педова, педала и друм модула. Друм педови се монтирају на постоље (рек) у сличној конфигурацији као и акустични бубњеви, са [[Guma|гуменим]] или специјалним акустичко-електричним чинелама, док се педале за контра чинелу и бас бубањ, као и сам пед за бас бубањ монтирају посебно.
 
Педови су обично у облику [[Компакт-диск|диска]] или у облику добоша акустичних бубњева, обложени су разним материјалима, најчешће [[Guma|гумом]] или [[силикон]]ом.
 
Сваки пед има [[Senzor|сензор]] који када се побуди генерише електрични сигнал. Електрични сигнал се шаље преко [[кабл]]ова до електронског модула, који производи звук предодређен за пед који је ударен. Звук се може репродуковати преко [[звучник]]а или [[Slušalice|слушалица]].
{{colbegin|2}}
 
=== ''Предности у односу на акустични бубањ'' ===
* ''Тиши је''
* ''Може се свирати на [[Slušalice|слушалице]]''
* ''Заузима мање простора''
* ''Може да имитира безброј акустичних сетова''
* ''Не захтева [[микрофон]]е за снимање''
* ''Погодан за почетнике (има [[метроном]], песме уз које се може свирати...)''
* ''Може се свирати значајно мањим [[Ниво гласности|нивоом]] звука''
* ''Мање се хабају палице''
 
=== ''Мане у односу на акустични бубањ'' ===
* ''Не могу достићи богат [[звук]] акустичног сета''
* ''Није исти осећај док се свира''
* ''Делови различитих произвођача нису компатибилни''
* ''Тврди [[Guma|гумени]] падови''
* ''Звук се не може добити о ивицу педа''
* ''Захтева [[звучник]] и [[појачавач]] да би произвео звук''
* ''Квалитет звука не зависи само од квалитета бубња''
* ''Морамо пазити на каблове и конекторе''
{{colend}}
 
=== "Table-top" електронски бубањ ===
То је преносиви електронски бубањ, има све падове и електронски модул спаковане у један [[машина|уређај]]. Обично у себи има мали [[појачавач]] и уграђене [[звучник]]е. Велика предност овог бубња је преносивост и мала [[цена]].
 
== Историја ==
Линија 233 ⟶ 54:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Bronze Age of Southeast Asia |first=Charles |last=Higham |publisher=[[Cambridge University|Cambridge World Archaeology]] |year=1996 |isbn=978-0-521-56505-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=cZH22u6_p50C&pg=PA66&lpg=PA66&dq=charanga+haiti+history&source=bl&ots=D-9SH1ZMJt&sig=Y8OrAi3sZabs1HfF_4Mx_fDdqi4&hl=en&sa=X&ei=x4zcUtC2HM2-sQT284HwBw&ved=0CDoQ6AEwAw#v=onepage&q=haitian&f=false |title=Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians |last=Gerard|first=Charley|year=2001 |accessdate=28. 10. 2018|pages=67 }}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Inter-American, Vol. 1|year=1942|url=https://books.google.co.uk/books?id=4jQoAAAAMAAJ|chapter=Some notes on Afro-Cuban music and dancing|pages=32}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fernández|first=Raúl A.|title=From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz|year=2006|publisher=University of California Press|location=Oakland, CA|url=https://books.google.co.uk/books?id=6WO7YevK_18C|pages=22-41}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine |year=1971 |first=Hugo |last=Zemp |publisher=Mouton|location=Paris|language=French}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Grove Dictionary of Music and Musicians |edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove |editor-last=Sadie|editor-first=Stanley|year=2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. pp. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Marianne|last=Friedländer|title=Lehrbuch des Malinke |isbn=978-3-324-00334-6 |publisher= Langenscheidt |year=1992|edition=1st|language=German|location=Leipzig|pages=279, 159–160}}
* "Музички инструменти 2" - Соња Крстић, Владимир Церић, Београд, 2014.
Линија 252 ⟶ 73:
* {{citation |last=Reid |first=Gordon |year=2004 |title=The History Of Roland Part 1: 1930–1978 |journal=[[Sound on Sound]] |issue=November |url=http://www.soundonsound.com/sos/nov04/articles/roland.htm |accessdate=19. 06. 2011 }}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=IbtJAgAAQBAJ&pg=PT72&lpg=PT72&dq=%22mark+vail%22+808&source=bl&ots=dOOpEyQGfI&sig=nPF6yAIeQlupw3Pw0Drg6LE34r4&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwir3b7qhsfRAhUFJcAKHfSNCyMQ6AEIHzAB#v=onepage&q=%22mark%20vail%22%20808&f=false|title=Keyboard presents the evolution of electronic dance music |last=Kirn|first=Peter |date=|publisher=Backbeat Books |year=2011|isbn=978-1-61713-446-3 |location=|language=en|via=}}
 
{{refend}}
 
Линија 267 ⟶ 87:
* [http://www.virtualdrumming.com Виртуелни бубњеви]
* -{[http://www.flomounier.com/en_dvd.html Flo Mounier's Extreme Metal DVD]}-
 
 
{{Authority control}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бубањ”