Димитрије Теодосије — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
[[Датотека:Књига штампана код Димитрија Теодосија.jpg|лево|мини|220п|<center>"Азбука славенска" књига штампана у штампарији Теодосија, ([[Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“]] у Београду).]]
[[Датотека:Orfelin The first Serbian Magazine 1764.jpg|десно|мини|220п|<center>Славено-сербскиј магазин штампан у штампарији Теодосија, ([[Музеј Вука и Доситеја]] у Београду).]]
[[Датотека:Zemleopisanie solaric.jpg|мини|220п|л|<center>Соларићево НОВО ГРАЖДАНСКО ЗЕМЉЕОПИСАНИЈЕ штампано у штампарији Теодосија.]]
'''Димитрије Теодосије''' (Δημήτριος Θεοδοσίου) [[венеција]]нски штампар [[Грчка|грчког]] порекла је у штампарији „Нова типографија греко-православна", или, како се понекад назива, „Славенско-Греческа типографија" почео да издаје црквене књиге на [[Српски језик|српском језик]]у. У августу 1754. поднео је молбу [[Универзитет у Падови|Универзитету у Падови]] да се упише у књигу књижара и штампара [[Илирски језик (jужнословенски)|илирског језика]].<ref>[http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/gb19/79-100-Monika-Fin.pdf; МОНИКА ФИН; ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА, 89-90]</ref> Штампарија је основана 1755. уз помоћ Пана Маруција, Теодосијевог станодавца, од стране млетачких власти. Да „би отклонио неповерење српског [[Свештеник|свештенства]] према књигама које долазе из [[Католицизам|католичке]] средине", Теодосије је у импресуму наводио да су „књиге штампане у [[Москва|Москви]], [[Кијев]]у или [[Санкт Петерсбург]]у", што и није било сасвим нетачно, јер су то често биле прештампане црквене књиге на грађанској ћирилици за потребе српске цркве". Публиковање српских књига добило је јачи замах од 1761. и за неких петнаест година (од 1761. до 1776.) из његове штампарије „изашло је преко педесет књига намењених [[Срби]]ма". После смрти Димитрија Теодосија његов наследник рођак Пане Теодосије је наставио да издаје српске књиге све негде до 1824. године.