Велика Мађарска (иредентизам) — разлика између измена

Златно доба Краљевине Угарске прекинуто је османским освајањима у Европи, а коначан ударац независној угарског држави био је [[Мохачка битка|катастрофални пораз на Мохачу 1526]]. Угарска је престала да постоји као независна земља, а њена дотадашња територија је подељена између Османског царства и Хабзбуршке монархије. Средишњи део некадашње Угарске интегрисан је у [[Османско царство]], њени северни и западни делови постали су хабзбуршки поседи (ово подручје под хабзбуршком влашћу је и даље носило назив Краљевина Угарска), а Кнежевина Трансилванија је образована као квазинезависна држава под османским сизиренством. Подела бивше државне територије и успостављање османске власти приморали си мађарске вође и интелектуалце да беже у рубне пределе бившег краљевства. Као последица тога и многе битне угарске институције су такође премештене у ове рубне пределе. Крајем 17. века Турци су од стране Хабзбурговаца истерани из већег дела средње Европе, а бивше османске територије су инкорпориране у Хабзбуршку монархију на основу права мача. Велики део ових територија укључен је у састав хабзбуршке Краљевине Угарске.

 

 

Статус мађарског као језика Мађара показује да се мађарски идендитет јавио пре раширене употребе овог језика. Мађарски језик отуда није био национална детерминанта. Уз то, његова распрострањеност се није могла поуздано одредити ради одређивања приближних граница мађарске националне државе. За већину мађарских националиста границе мађарске националне државе дефинисала је средњовековна Краљевина Угарска, иако су се њене границе током времена мењале и нису увек обухватале исте територије. Наравно, Угарска није била национална држава, како указује њен назив, него династичка. Угарски владари нису изводили легитимитет из неког осећања да су Мађари и нису марили за мултиетнички карактер својих поданика, него само за њихову лојалност. У њој до средине 19. века није било организоване мађаризаторске политике, а мноштво њених становника није ни говорило мађарски. Када се мађарски национални идентитет налазио још у раном стадијуму, накалемио се, у ствари идентификовао себе са Краљевином Угарском. Краљевина Угарска је била територијална конфигурација која је многим Мађарима дуго служила као оквир за разумевање света, позорница на којој се одигравао одређени социјални, економски и политички поредак. Толико је чврсто била усађена у свест многих њених становника да нису могли да замисле своје животе у контексту другачијег територијалног поретка, тако да противречност у поистовећивању мађарске нације са династичко-империјалистичким схватањем угарске територије није препознавана. Без много двоумљења, мађарска нација идентификовала је себе са Краљевином Угарском и преузела историју овог територијалног ентитета. Историјске личности и догађаји ове територијалне конфигурације су прерађени као личности и догађаји из историје мађарског народа. Порастом мађарског национализма који је први пут манифестовао своје елементе крајем 18. века, код Мађара је на крају сазрела жеља за ослобађањем Угарске од власти [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]]. Наредних деценија почела је борба за независност. [[Мађарска револуција 1848.|Револуција 1848-49]]. завршила се поразом за ову идеју. Међутим, на политичком фронту мађарски лидери су стекли неку врсту аутономије за Краљевину Угарску [[Аустро-угарска нагодба|Компромисом из 1867]].