Бочар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Иван Бајић је имао посед у Бочару, величине 4517 јутара. Торонталски жупан и комесар Великокикиндског дистрикта Ласло Карачоњи је 1861. године био власник имања од 253 хектара земље, у Бочару.
 
Бочар је имао каштел и мајур чији су се власници мењали. Између два светска рата др Аурел ПрајжПајж је продао посед Софронију Огњановићу млекаџији из [[Галичник]]а, у Македонији. Индустријалац Огњановић<ref>"Правда", Београд 2. јануар 1937.</ref> познати српски национални радник је сад у Банату правио квалитетан овчији сир [[качкаваљ]], и извозио га по европским државама. Фирма се звала "Софроније и Филип Огњановић".<ref>"Правда", Београд 1934.</ref> Софроније је био члан Општинске управе и председник Соколског друштва (1938) у Бочару, које постоји од 1928. године. Добио је 1930. године краљевски Орден Белог орла V реда.
 
Године 1797. у Бочару су два православна свештеника. Били су то пароси, поп Константин Стануловић (рукоп. 1779) и поп Наум Јорговић (1785). Поп Коста је поред српског говорио и румунским јеиком.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бочар