Црвени Кмери — разлика између измена

м
Исправљање ситних грешака
м (Исправљање ситних грешака)
 
[[Датотека:CPKbanner.svg|мини|застава Комунистичке партије Кампућије]]
 
[[Датотека:Flag of Democratic Kampuchea.svg|мини|застава [[Демократска Кампућија|Демократске Кампућије]]]]
 
[[Датотека:Khymer Rouge victims IMG 1438p.jpg|мини|200п|Жртве Црвених Кмера и њихове лобање]]
 
'''Црвени Кмери''' ([[кмерски језик|кмерски]]: -{Kmae Krɑhɑɑm}-) су били владајућа политичка партија [[Камбоџа|Камбоџе]] — којој је променила име у [[Демократска Кампућија]]— од 1975. до 1979. године, чији је главни оснивач и вођа био [[Пол Пот]], који је био лидер партије од 1963. до 1981. године Црвене Кмере неки историчари називају „ најкрвавијом„најкрвавијом и најмрачнијом [[деца|децом]] [[комунизам|комунизма]]”, прво због ужасних злочина и [[геноцид]]а, који су починили над сопственим народом [[Кмери]]ма, што је коштало око 2 милиона невиних људи и њихових живота. За време свог режима опустошили су престоницу [[Пном Пен]], која је била напуштен [[град духова]] за време њихове владавине и комунистичког режима, људе су иселили на Поља смрти у унутрашњости земље на логоре смрти, где су Кмери били мучени, убијани и умрли од глади. Расејали су и побацали више од милион лешева убијених мушкараца, жена и деце, чији су касније [[костур]]и, [[лобања|лобање]] и [[кост]]и као и поцепана стара одећа били нађени по њима и по пољима. Неке жртве, уколико нису имали [[пиштољ]] или [[пушка|пушку]], су им бушили лобање са оштрим алаткма и оруђем, након чега су текле литре [[крв]]и. Убијали су и мучили децу, а стотине хиљада људи је сахрањено живо и закопали их у земљу. Уништавали су [[храм]]ове из доба [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]], демолирали, спаљивали куће и зграде у [[Пном Пен|Пном Пену]]. Камбоџа у том тренутку, када су 1975. године на челу са [[Пол Пот|Полом Потом]] дошли до власти, није имала владу и стабилну цивилну власт, органе управе и [[полиција|полицију]], војне снаге [[САД ]] су извршиле војну инвазију напад на Камбоџу, бацајући [[мина|мине]] и [[бомбе|бомбе]] на град [[Пном Пен]], као и по селима на северу и у унутрашњости земље, па им је то одговарало, да попут велике војне хунте спроводе оно што су они називали „револуцијом”. [[Пол Пот]] је годинама пре уназад пре 1975. године имао план у селу на северу Камбоџе, да скупи што већи број младих чак и малолетних и необразованих сељака, којима је држао предавања и како морају да спроведу револуцију и да ће њихов тренутак доћи. Последице тога су биле језиве и морбидне, а последице након 1979. су тек биле видљиве, када су стране организације и новинске агенције са [[новине|новинарима]], [[фотографија|фотографи]], криминолози, стране [[телевизија|телевизије]] затекле ужасне, застрашујуће, одвратне, морбидне призоре који се не могу видети ни на [[хорор филм]]у. Непријатан мирис лешева, костију, лобања, одеће, старе, изгореле на сунцу, осушене [[крв]]и, да су се лица, новинари, репортери, која су се нашла на лицу места, шетајући по пољима су повраћали, вриштали и падали у несвест од непријатних мириса и [[костур]]а.
 
Израз ''Црвени Кмери'' је сковао камбоџански шеф државе [[Нородом Сиханук]]. Односио се на комунистичке партије у Камбоџи које су прерасле у '''Комунистичку партију Кампућије''' ('''КПК''') и касније '''Партију Демократске Кампућије'''. Организација је била позната и под именом '''Кмерска комунистичка партија''' и '''Национална армија Демократске Кампућије'''. Премијер Камбоџе [[Хун Сен]] је био у Црвеним Кмерима, своју политичку каријеру је започео у политичкој партији Пола Пота, знајући шта он смера и који му је био циљ, побегао је у [[Вијетнам]] и напустио партију када је имао 21 годину. Његови рођаци су настрадали и били убијени као освета што их је напустио.
 
Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође [[Пол Пот|Пола Пота]], Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је целокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиногприсилног рада. Стотине хиљада [[лобања]] и других [[кости]]ју жртава је нађено на пољима смрти.Када се погледа број убијених у односу на број становника (процена око 7,5 милиона 1975), ово је био један од најсмртоноснијих [[режим]]а 20. века. Један од њихових слогана је био: ''Нема користи задржати те. Уништити те није губитак''. Сматра се да су читаве генерације младих људи и њихови животи уништени и нестали, укључујући и некадашњи чланови у партији Црвених Кмера, који су и сами били убијани, уколико нису слушали наређена да убију, неки су били послати у ноторни озлоглашени затвор ''S 21'', јер би били проглашени за уљезе и издајице и били би мучени и убијени. Процењује се да је више од 100 000 припадника Црвених Кмера било убијено од стране својих истих „партијских другова”, а они који су живи и преживели, који су променили имена и лична документа и живе на селу, породице су им биле убијене од стране Црвених Кмера.
 
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.