Боја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
→Објашњење: Jezička greška. Korišćen je gramatički netačan oblik glagola "dobiti", ispravljeno je "dobivati" u "dobijati". ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 147:
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
Традиционална подела боја у [[уметност]]и је на ''основне'' и ''сложене''. Три основне боје су: ''црвена'', ''жута'' и ''плава''. Основне се не могу добити мешањем других боја. Оне се зову и ''примарне боје''. Три сложене боје
Друга подела боја је на ''топле'' (црвена, жута, наранчаста) и ''хладне'' (плава, љубичаста, зелена). Тако су подељене зато што се у природи могу приметити уз одређена топлотна стања (црвено – ватра, плаво – море). У ''неутралне'' боје спадају смеђа, кафена и слично.
| |||