Угљеша Мрњавчевић — разлика између измена

Мењам датотеку IMG_1266-20070424-koutloumousiou-monastery-a.jpg другом датотеком Koutloumousiou_Monastery,_Mount_Athos,_2007.jpg (CommonsDelinker; разлог: [[:c:CO
м
(Мењам датотеку IMG_1266-20070424-koutloumousiou-monastery-a.jpg другом датотеком Koutloumousiou_Monastery,_Mount_Athos,_2007.jpg (CommonsDelinker; разлог: [[:c:CO)
 
== Младост ==
[[Датотека:IMGKoutloumousiou 1266-20070424-koutloumousiou-monastery-aMonastery, Mount Athos, 2007.jpg|300px|мини|лево|Манастир Кутулмуш коме је Угљеша 1358. године издао повељу.]]
Угљеша је био млађи син великаша [[Мрњава|Мрњаве]], оснивача династије [[Мрњавчевићи|Мрњавчевић]]. Византијски историчар [[Лаоник Халкокондил]] наводи да је [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] на [[Стефан Душан|Душановом]] двору био пехарник, а Угљеша коњушар. Око 1346. године Угљеша је, као намесник цара Душана, управљао областима око [[Дубровачка република|Дубровника]], могуће [[Конавли]]ма и [[Требиње]]м. Дубровачко веће одлучило је да "барону Угљеши" пошаље поклоне<ref name="automatski generisano2">{{harvnb|Острогорски|1965|p=14}}</ref>. У приморју се није дуго задржао јер се по смрти цара Душана (1355) налазио у [[Серска држава|Серској области]] којом је управљала царева удовица [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелена]]. Не зна се година Угљешиног венчања са [[Јефимија|Јеленом]], ћерком кесара [[Војихна (кесар)|Војихне]]. Јелена је рођена 1349. године. Као припадница угледне породице, још као веома млада је удата за једног од најмоћнијих великаша Царства. Угљеши је родила сина [[Угљеша Деспотовић|Угљешу Деспотовића]] који је умро после само четири године. Сахрањен је са дедом Војихном у истом гробу у [[Манастир Хиландар|Хиландару]]. Као зет кесара Војихне, Угљеша је постао веома јака личност. Заједно иступа са својим тастом који је највероватније заслужан за његов успон. [[Мавро Орбин]] пише да је кесар Војихна са својим зетом Угљешом господарио читавим крајем на граници Романије. Могуће да је тада, 1358. године, Угљеша носио титулу великог војводе. Моћ кесара Војихне простирала се на знатно већој територији од града Драме{{sfn|Ћирковић|1995|pp=176-183}}. Након смрти цара Душана, Војихна се нашао у кругу личности окупљених око Јелене и убрзо је постао њена десна рука. Последњи пут се помиње 1358. године, а умро је пре 1371. године када је његов гроб посетио зет Угљеша. Веома је дискутабилна Угљешина улога у неуспелом покушају кесара Војихне и [[Матија Кантакузин|Матије Кантакузина]] да сруше царицу Јелену{{sfn|Фајфрић|2009|p=389}}.
 
27.683

измене