Милинко Влаховић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 23:
}}
 
'''Милинко Влаховић''' ([[Трмање]], [[1. мај]] [[1881]] &nbsp;— [[Београд]], [[6. децембар]] [[1930]])<ref>{{cite book|title=Браћа Влаховић 1917: прилози за историографију Топличког устанка|url=https://books.google.com/books?id=q8MxAAAACAAJ|year=1988|publisher=Стручна књига|isbn=978-86-419-0009-5}}</ref> био је капетан црногорске војске, један од вођа [[Топлички устанак|Јаблничко-топличког устанка]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[војвода]]{{sfn|Илић|2006|p=276}}, командант [[Јабланички комитски одред|Јабланичког комитског одреда]] и потпуковник [[Југословенска војска|Југословенске војске]]. Био је командантбрат [[ЈабланичкиТошко комитски одредВлаховић|ЈабланичкогТошка комитског одредаВлаховића]].{{sfn|Илић|2006|p=276}} Отаци јеотац [[Вељко Влаховић|Вељка Влаховића]].
 
== Биографија ==
Током [[Битка код Мојковца|Мојковачке битке]] командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде.<ref>[http://www.spc.rs/sr/mojkovacka_bitka Мојковачка битка]</ref> Након капитулације [[Црна Гора|Црне Горе]] 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске, и његов брат [[Тошко Влаховић]], студент [[Филозофија|филозофије]] су избегли заробљавање. Са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко [[Румунија|Румуније]] пређу на [[Солунски фронт]]. Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]], који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и [[Јован Радовић]] са [[Коста Војиновић|Костом Војиновићем]] и Костом Пећанцем приступили су организовању, а потом и вођењу [[Топлички устанак|Топличког устанка]] 1917. године.<ref>[http://www.geocities.ws/bascelik007/Istorijski%20zapisi%20(broj%203-4,%20za%201988.%20godinu).pdf Историјски записи број 3—4 за 1988. годину]</ref>
 
Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у Цетињу. Током Балканских ратова као поручник је командовао првом четом Ровачкогбатаљона,{{sfn|Илић|2006|p=275}} који се прославио у борбама против Турака.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
У Првом светском рату је учествовао као капетан I класе. Током [[Битка код Мојковца|Мојковачке битке]] командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде.,<ref>[http://www.spc.rs/sr/mojkovacka_bitka Мојковачка битка]</ref> где је показао велику храброст и способност за командовање.{{sfn|Илић|2006|p=276}} Након капитулације [[Црна Гора|Црне Горе]] 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске, и његов брат [[Тошко Влаховић]], студент [[Филозофија|филозофије]] су избегли заробљавање. Није признао капитуалиције и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу.{{sfn|Илић|2006|p=276}} Са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко [[Румунија|Румуније]] пређу на [[Солунски фронт]]. Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]], који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и [[Јован Радовић]] са [[Коста Војиновић|Костом Војиновићем]] и Костом Пећанцем приступили су организовању, а потом и вођењу [[Топлички устанак|Топличког устанка]] 1917. године.<ref>[http://www.geocities.ws/bascelik007/Istorijski%20zapisi%20(broj%203-4,%20za%201988.%20godinu).pdf Историјски записи број 3—4 за 1988. годину]</ref>
Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у [[Топлица (област)|Топлици]], до пред крај рата када учествују у ослобођењу Црне Горе и Босне.
 
Линија 32 ⟶ 35:
 
После рата је живео у [[Београд]]у. Сахрањен је на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<ref>[https://antenam.net/index.php/istorija/61680-rovacka-republika-18-u-rovackim-selima-pogromaska-akcija-cudovisna-po-razmjerama-i-svom-nakaznom-liku Ровачка република]</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Српски биографски речник књига 2, В-Г|first= Добросав|last= Илић|year=2006|location=Нови Сад|publisher=Матица Српска|editor-first= Чедомир|editor-last=Попов|ISBN =86-83651-49-5}}
 
{{DEFAULTSORT:Влаховић, Милинко}}