Википедија

Милинко Влаховић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 29:
Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у [[Цетиње|Цетињу]]. Током [[Балкански ратови|Балканских ратова]], као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,{{sfn|Илић|2006|p=275}} који се прославио у борбама против Турака.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је учествовао као капетан I класе. Током [[Битка код Мојковца|Мојковачке битке]] командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,<ref>[http://www.spc.rs/sr/mojkovacka_bitka Мојковачка битка]</ref> где је показао велику храброст и способност за командовање.{{sfn|Илић|2006|p=276}} Након капитулације [[Црна Гора|Црне Горе]] 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске, и његов брат Тошко Влаховић, студент [[Филозофија|филозофије]] су избегли заробљавање. Није признао капитуалицију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од двадесет људи.{{sfn|Илић|2006|p=276}}

Након што је Румунија ушла у рат, Са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко [[Румунија|Румуније]] пређуоду нау [[Солунски фронтРусија|Русију]] и тамо наставе борбу. Међутим, пошто је стигао до [[Копаоник]]а сазнао је да се припрема [[Топлички устанак|Топлички устанак]] и упутио се ка Јабланици и са свештеником [[Димитрије Димитријевић Мита|Димитријем Димитријевићем]] је формирао, најпре чету, а затим и Јабланички четнички одред.{{sfn|Илић|2006|p=276}}

Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]], који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и [[Јован Радовић]] са [[Коста Војиновић|Костом Војиновићем]] и Костом Пећанцем приступили су организовању, а потом и вођењу [[Топлички устанак|Топличког устанка]] 1917. године.<ref>[http://www.geocities.ws/bascelik007/Istorijski%20zapisi%20(broj%203-4,%20za%201988.%20godinu).pdf Историјски записи број 3—4 за 1988. годину]</ref>
На саветовању у [[Обилић (Бојник)|Обилићу]] ([Пуста река (област)|]) потврђена му је титула војводе, као и команда над Јабалничким одредом.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у [[Топлица (област)|Топлици]], до пред крај рата када учествују у ослобођењу Црне Горе и Босне.▼
Био је једини професионални војник са чином капетана у устанку. Код [[Бојник]]а је 24. фебруара 1917. уништио чету [[Бугари|Бугара]], чиме је и започео устанак. Самоиницијативно је ослободио [[Медвеђа|Медвеђу]], Житин Поток, [[Лебане]], а припремао је и напад на [[Лесковац]]. Његов одред је држао фронт од [[Дољевац|Дољевца]] до Лебана, у дужини од 40 километара.{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
 
▲Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у [[Топлица (област)|Топлици]], до пред крај рата. кадаУ учествујупробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]], учествовао је у ослобођењу Црне Горе и БоснеХерцеговине (Никшић, Требиње).{{sfn|Илић|2006|p=276}}
 
Учествовао је у гушењу [[Божићна побуна|Божићне побуне]] у Црној Гори.
 
После рата је живео у [[Београд]]у. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<ref>[https://antenam.net/index.php/istorija/61680-rovacka-republika-18-u-rovackim-selima-pogromaska-akcija-cudovisna-po-razmjerama-i-svom-nakaznom-liku Ровачка република]</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милинко_Влаховић”