Словенско насељавање Балканског полуострва — разлика између измена

'''Словенско насељавање Балканског полуострва''' сматра се да се највећим делом одиграло у првим деценијама [[7. век]]а након серије ратова између [[Сасанидско царство|Сасанидског царства (Персије)]] и [[Аварски каганат|Аварског каганата]] против [[Византија|Источно римског царства]], односно Византије, која је током тих сукоба изгубила велики део територија у [[Египат|Египту]], [[Левант]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]] и на [[Балкан]]у. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у основи био сукоб између [[Зороастризам|зороастризма]] са [[Хришћанство|хришћанским ]] царством. Окосницу аварског каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде [[Цариград]]а у лето [[626.]] године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске провинције јужно од [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а, од [[Јадран]]а до [[Егејско море|Егеја]] па све до [[Црно море|Црног мора]]. Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против Аварског каганата у [[Панонија|Панонији]]. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У исто време, од [[630.]] године [[Мухамед]] постаје неспоран вођа [[Арапи|Арапа]]. Те године он је у триумфу ушао у [[Мека|Меку]], коју је раније морао напуштати, и његова вера [[Ислам]] осваја нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су ратничка племена преузела власт над руралним старседелачким становништвом које су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове хришћанизације у другој половини [[9. век]]а.