Добруџа — разлика између измена

м
Ушла је Добруџа у састав Римског царства у провинцију Мезију, 29. године пре нове ере. У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor''' (Мала Скитија).<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> Од Гота, прешла је у руке Словена у 7. веку, да би 679. године припала Бугарима. Ширењем Византије на север она је у њеном склопу 971-1186. године. Следећа два века том мочварном и магловитом облашћу загосподарили су бугарски владари. Од 1396. године све је то постало турско.
 
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни. Али нездрава клима и вода је за кратко време - од шест недеља, са појавом колере однела чак 8.000 војника<ref>"Време", Београд 12. августа 1940.</ref>
 
За време Турака, Енглези су изградили жељезничку пругу измеђи Черноводе и Констанце. Иста је служила извозу румунске нафте. Након руско-турског рата 1877-1878. године Добруџу је ослободила Русија. Добруџа је одлукама Санстефанског мира па Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] (део) је у замену датаузела РусијиРусија.<ref>"Дело", Београд 1894.</ref> За време Другог балканског рата Румуни су Добруџи присајединили и Силистрију. Током Првог светског рата 1916. године ту су ратовале силе Антанте са Немачко-бугарско-турском војском. У оквиру руских трупа учествовала је у ослобађању Добруџе и Прва [[Српска добровољачка дивизија]]. Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором.
 
== Демографија ==
27.345

измена