Добруџа — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 1 године
м
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни. Али нездрава клима и вода је за кратко време - од шест недеља, са појавом колере однела чак 8.000 војника. Зато је та експедиција пропала.<ref>"Време", Београд 12. августа 1940.</ref>
 
За време Турака, Енглези су изградили жељезничку пругу измеђи Черноводе и Констанце. Иста је служила извозу румунске нафте. Након руско-турског рата 1877-1878. године Добруџу је ослободила Русија. Добруџа је одлукама Санстефанског мира па Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] (део) је у замену узела Русија.<ref>"Дело", Београд 1894.</ref> Остала је Добруџа подељена на два дела: Северну (румунску) и Јужну (бугарску). Бугарски део је био равничачаст и плодан - био велика житница. За време Другог балканског рата 1913. године Румуни су Добруџи присајединили и Силистрију (Јужну Добруџу). Током Првог светског рата 1916. године ту су ратовале силе Антанте са Немачко-бугарско-турском војском. У оквиру руских трупа учествовала је у ослобађању Добруџе и [[Прва Српска добровољачка дивизија]]. После слома Русије и капитулације Румуније, Бугарска је добила Добруџу Букурештанским миром, од 7. маја 1918. године. Међутим, спорна територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским мировним уговором и враћена Краљевини Румунији. И током следећих деценија ту ће се преплитати претензије Румуна и Бугара, који су тражили за себе Добруџу и то као недељиву област.<ref>"Правда", Београд 3. август 1940.</ref>
 
Између два рата у тој области је живело око 750.000 становника, разних народа. Живели су ту измешани Румуни, Бугари, Татари (Ногајци), Руси (Липовани), Турци, Грци, Јевреји, Немци, Пољаци.
26.978

измена