Добруџа — разлика између измена

м
 
Ушла је Добруџа у састав Римског царства у провинцију Мезију, 29. године пре нове ере. У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor''' (Мала Скитија).<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> Од Гота, прешла је у руке Словена у 7. веку, да би 679. године припала Бугарима. Ширењем Византије на север она је у њеном склопу 971-1186. године. Следећа два века том мочварном и магловитом облашћу загосподарили су бугарски владари. Од 1396. године све је то постало турско.
 
За време турске владавине у Добруџи су нашли уточиште донски козаци који су избегли репресалије од руске царске власти због побуне. Звали су се "Некрасовци" по атаману Некрасовом који их је довео. Турци су има дали да се ту населе са привилегијама, али под условом да заједно нападају Русију. Друго насељавање козака уследило је након што је [[Србин]], руски генерал [[Петар Текелија]] мирним путем уништио њихову самоуправу звану "[[Запорошка Сеча]]", за време руске царице Катарине II. Запорошци су са допуштењем Турака у Добруџи створили нову "Сеч". Добруџа се попуњавала сталним пристизање бегунаца из Русије; поред секташа (старовераца) ту су се сјатили и [[Украјинци|Малоруси]] - одбегли кметови. Али између Запорожаца и Некрасоваца је владала велика нетрпељивост; те две руске етничке група су се непрекидно крваво обрачунавале. Некрасовци су тај "рат" изгубили и већина их се иселила у Малу Азију. Обе групе су ипак тешко ишле да ратују против Русије; није им се ишло против својих. Зато су и Запорошци 1828. године масовно отишли назад у руско царство у своју постојбину. Турци су преостале Некрасовце 1864. године одузевши им привилегије, изједначили са осталом рајом у тој турској области.<ref>"Време", Београд 1940.</ref>
 
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни. Али нездрава клима и вода је за кратко време - од шест недеља, са појавом колере однела чак 8.000 војника. Зато је та експедиција пропала.<ref>"Време", Београд 12. августа 1940.</ref>
26.978

измена