Ђорђе Јоановић — разлика између измена

| име = Ђорђе ЈоанновићЈоановић

| слика = Dr Djordje JoannovicJoanovic.jpg

'''Ђорђе Јоановић (Јоанновић)<ref name="1." >{{cite web |title=Проф. др Ђорђе ЈоанновићЈонновић |url=https://library.foi.hr/m8/S01102/1932/1932_00003.pdf |publisher=Гласник за сталешка и лекарска питања бр.3 1932. |accessdate=10. 4. 2019}}</ref>''' ([[Беч]], [[16. јун]] [[1871]] — [[Београд]], [[28. јануар]] [[1932]]) - Србин пречанин, пореклом из Беодре у Банату, лекар, доктор медицине, професор Универзитета и научник.

ЈоанновићЈоановић је био и анатомопатолог Опште поликлинике у Бечу, редовни професор опште патологије и специјалне патолошке анатомије на Медицинском факултету у Београду, оснивач првог патоанатомског институтаинститут у Србији, дописни члан Српске краљевске академије.академија, Један јеједан од оснивача часописа „Медицински преглед — Medicinski pregled“ 1926–1940.<ref>Медицински преглед, 1926, I, 1, 1</ref>

Улице у Београду (бивша Делиградска, од 1932) и Зрењанину као и општа болница у [[Зрењанин]]у носе његово име. Уу амфитеатру Патолошког института, Медицинског факултета у Београду, 1933. године, је откривена је његова биста, рад вајара [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]].<ref>"Време", Београд 27. децембар</ref>

Ђорђе Јоанновић рођенЈоановић је рођен [[1871]]. године у [[Беч]]у, од оца Харитона и мајке Марије (рођ. Влаховић, из Великог Бечкерека). Породица Јоановић потиче из [[Банат]]а, из [[село|села]] [[Беодра]] (данас је Беодра насеље у оквиру села [[Ново Милошево]]).<ref name="1." /> Деда Аксентије Јоановић рођен је и био православни свештеник у Беодри. Поп Аксентије је био велики пријатељ са колегом свештеником, поп Дионизијем Јакшићем (родом из суседног [[Карлово (Банат)|Карлова]]) - оцем сликара и песника [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. Породично пријатељство је повезало и њихову децу; поповски синови Харитон и Ђура су такође блиски. Имућни Бечлија "Каритон" - секретар бечког барона Сине, постаје мецена младом уметнику Јакшићу.<ref>https://www.artiscenter.com/?p=5960</ref> Отац Ђорђев, '''Харитон Јовановић'''<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom04.pdf</ref> (1824-1884) адвокат и сенатор, био је управник имања "аустријског жељезничког магната" - бечког барона Симона Сине, у Бечу; барон је био кум на крштењу малог Ђорђа.<ref>"Време", Београд 30.јануар 1932.</ref> Мајка Марија се као млада удова Новосађанина Младена Татарског, тада трговкиња у Великом Бечкереку, удала почетком 1868. године за Харитона Јовановића, секретара барона Сине. Брат [[Симон Јовановић]] (1868-1934) је био аустријски вицеконзул у Београду (1885-1897), па од 1901. године цивилни комесар (Аустроугарске) у Пљевљима. На основу сазнања стечених на том (обавештајном) задатку, постао је аутор вишеделне књиге ''Новопазарски санџак 1878-1900''. Живео је дуже време у Београду и Цириху.

Ђорђе ЈоанновићЈоановић је у Бечу завршио прво основну школу, а затим престижну гимназију „Кајзер и Кениг“. Уписао је [[Медицински факултет у Бечу]] и дипломирао [[1895]]. године. ЗапошљаваЗапошњава се на факултету као асистент на факултету и полаже постдипломскепост-дипломске студије. Као асистентРадио је радиокао одасистент 1895 до -1899. године у Институту за патолошку хистологију и бактериологију. Затим се, опет као асистент, пребацио на Институт за општу и експерименталну патологију и ту радио 1899-1904. године. За [[доцент]]а је промовисан [[1904]]. године, ванредни професор Опште и експерименталне патологије на Бечком Медицинском факултету постаје [[1910]]. године, а редовни професор [[1919]]. године. У то време је био шеф Одељења за патологију Опште болнице у Бечу и радио напредне [[експерименти|експерименте]] из патологије у престижним лабораторијама Института за патологију у Бечу.

ЈоанновићЈоановић је био декан београдског Медицинског факултета и директор Патолошког института. изабран је 1928. године за редовног члана Главног просветног савета у Београду. Одликован је 1928. године краљевским Орденом Св. Саве II реда. Одмах након ЈоанновићевеЈоановићеве смрти основан је један (новчани) "Фонд" под његовим именом, за најбоље годишње темате из експерименталне патологије

Новине су навелико писале да је познати професор - научник Ђорђе ЈоанновићЈоановић током ноћи извршио самоубиство, вешањем у свом стану у Патолошко-анатомском институту у Београду.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1932.</ref> Јоановић је био самац, становао је на другом спрату института. Човек који се сасвим посветио научном раду; није се женио, нити имао потомке. Иако се радило о самоубиству Патријарх српски је одобрио да се одржи опело над заслужним покојником(!). Уз велике почасти и присуство мноштва грађана, сахрањен на гробљу у завичајној Беодри, где је живео на свом имању његов брат Симеон Јоановић<ref>"Време", 4. мај 1934.</ref>, аустроугарски конзул у пензији.

Ђорђе ЈоанновићЈоановић се рано у свом научном раду определио за тада нову област у медицини - [[онкологија|онкологију]]. У Бечу се бавио напредним експериментима код онколошких обољења и проучавао [[епидемиологија|епидемиологију]] карцигногенезе. Већ његов први научни рад који се односио на порекло [[плазмоцита]] је био је врло запажен. Открићема открићем концепта аутоагресије у медицини, др Ђорђе Јоанновић постаоЈоановић је постао један од најзначајнијих научника из области медицине свога времена. За свој научни рад у медицини [[1903]]. године добио је добио награду [[Белгијска краљевска академија наука|Белгијске краљевске академије наука]]. Сарађивао је стално са два најугледнија медицинска листа у Европи. Први његов стручни рад објављен је 1899. године и у њему се бавио пореклом и значајем "плазмичних ћелија" током патолошких процеса. Написао је 58 научних радова из области опште патологије.