Франсоа Митеран — разлика између измена

Митеран је служио војни рок од у 23. пуку колонијалне пешадије. 1938. је постао најбољи пријатељ са Жоржом Дајаном, Јеврејином и социјалистом кога је спасао од антисемитских агресија национал-ројалистичког покрета ''[[Француска акција]]''.<ref>Jean Lacouture, ''Mitterrand, une histoire de Français'', éd. du Seuil, « Points ». pp. 46/48</ref> Пријатељство са Дајаном је навело Митерана да почне да преиспитује неке од својих националистичких идеја. Након завршетка студија права, у септембру 1939. је послат на [[Мажино линија|Мажино линију]] код [[Монмеди]]ја, у чину пешадијског наредника. Верио се са Мари-Луизом Терас (касније позната као глумица [[Катрин Ланже]]) у мају 1940. (али је она раскинула веридбу у јануару 1942). Након сазнавања о нацистичким концентрационим логорима на крају Другог светског рата, Митеран се одрекао католичке идеологије у којој је васпитан, и идентификовао се као [[агностицизам|агностик]].{{sfn|Tiersky|2003|p=287}}

 

[[Датотека:Reagan Mitterrand 1981.jpg|мини|upright|Митеран са америчким председником [[Роналд Реган|Роналдом Реганом]], 1981.]]

Франсоа Митеран је на [[Председнички избори у Француској, 1981.|председничким изборима 10. маја 1981.]] постао први социјалистички председник Пете републике, а његова влада је постала прва левичарска влада у 23 године. Поставио је [[Пјер Моруа|Пјера Моруа]] за премијера и организовао нове [[Законодавни избори у Француској, 1981.|законодавне изборе]]. Социјалисти су стекли апсолутну парламентарну већину, и четворо комуниста је ушло у владу.

Левица је изгубила на 1983. локалним изборима и на изборима за Европски парламент 1984. У исто време, [[Ален Савари|Саваријев закон]] о ограничавању финансирања приватних школа од стране локалних заједница, довео је до политичке кризе. Од закона се одустало а премијер Моруа је поднео оставку у јулу 1984. Наследио га је [[Лоран Фабијус]], а комунисти су напустили владу.

 

Пред [[Француски законодавни избори, 1986.|законодавне изборе 1986]], уведен је [[пропорционални изборни систем]], у складу са „110 предлога“. Међутим, ово није спречило победу коалиције [[Уједињење за Републику]]/[[Унија за француску демократију]] (РПР/УДФ). Митеран је након избора именовао вођу РПР, [[Жак Ширак|Жака Ширака]] за премијера. Овај период власти, током кога су председник и премијер били из две супротстављене коалиције, што је комбинација која се тада први пут догодила током Пете републике, назван је „[[кохабитација (влада)|кохабитацијом]]".<ref>{{cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm | title = Socialist Party | publisher = Spartacus.schoolnet.co.uk |date=31. 7. 1914 | accessdate=11. 3. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130303143326/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm |archive-date=3. 3. 2013 |dead-url=yes }}</ref>

 

Анкете су му ишле у прилог, и Митеран је најавио своју кандидатуру на [[Председнички избори у Француској, 1988.|председничким изборима 1988.]] У кампању је ушао са умереним програмом (обећао је „ни национализације, нити либерализацију“) и залагао се за „уједињену Француску“. Приоритет своје политике је изнео у „писму француском народу“<ref>{{cite web|url=http://miroirs.ironie.org/socialisme/www.psinfo.net/elections/president/1988/index.html | title = Élection présidentielle de 1988 | publisher = Miroirs.ironie.org |date=|accessdate=11. 3. 2013}}</ref> У првом кругу избора је освојио 34% гласова, а у другом кругу је са 54% гласова победио противкандидата Ширака. Митеран је тако постао први председник који је два пута изабран на општим изборима.

 

Након што је реизабран, именовао је [[Мишел Рокар|Мишела Рокара]] за премијера, упркос што су њих двојица били у лошим односима. Рокар је водио умерено крило ПС и био је најпопуларнији од социјалистичких политичара. Митеран је одлучио да организује нове [[Законодавни избори у Француској, 1988.|законодавне изборе]]. ПС је освојила релативну већину у парламенту. Четири политичара десног центра су ушла у владу.

 

Међутим, други мандат су такође обележила и ривалства унутар ПС и раздор ''митеранистичке'' групе (на Ренском конгресу, где су се присталице [[Лоран Фабијус|Лорана Фабијуса]] и [[Лионел Жоспин|Лионела Жоспина]] оштро сукобиле око превласти у странци), скандали око финансирања странке, [[скандал са инфицираном крвљу (Француска)|скандал са контаминираном крвљу]] у који су били умешани Лоран Фабијус и бивши министри Жоржина Дуфоа и Емонд Херв, као и Јелисејска афера са прислушкивањем.

 

Разочаран Рокаровим неуспехом да спроведе програм Социјалиста, Митеран је разрешио Рокара 1991. и поставио [[Едит Кресон]] на његово место. Она је била прва жена која је постала премијер Француске, али се испоставило да је њено именовање представљало скупу грешку, због њене склоности ка оштрим и расистичким јавним испадима. Након што су социјалисти доживели велики пораз на локалним изборима 1992, Кресон је дала оставку. Њен наследник [[Пјер Береговој]] је обећао да ће се борити против незапослености и корупције, али није успео да спречи катастрофалан пораз на [[Француски законодавни избори, 1993.|законодавним изборима 1993.]] Левица је освојила само 92 мандата, а десничарске партије су освојиле 485 мандата. Береговој је извршио самоубиство 1. маја 1993.