Фриман Дајсон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+
Нема описа измене
Ред 46:
 
=== Младост ===
Рођен је 15. децембра 1923. године у [[Кровторн]]у, у [[Беркшир]]у. Фриман Дајсон је био син енглеског композитора [[Џорџ Дајсон|Џорџа Дајсона]], који је касније био номинован за витеза. Његова мајка дипломирала је права, а након Дајсоновог рођења, радила је као социјални радник.<ref>{{Cite web|url=http://www.wildriverreview.com/columns/quark-park/the-scientist-as-rebel/|website=www.wildriverreview.com|accessdate=15. 3. 2019}}</ref> Иако до почетка 20. века није било познато да су у сродству, Дајсон се од маленаодмалена угледао на астронома [[Френк Дајсон|Френка Вотстона Дајсона]], чија је прихваћеност утицала на његову заинтересованост за науку.<ref>{{Cite book|title=Од Ероса до Гаие|last=Дајсон|first=Фриман|publisher=|year=1992|id=|location=|pages=}}</ref> Већ са 5 година, рачунао је број атома у Сунцу.<ref>Највеће мистерије хладног рата: Америчка интерпланетарна свемирска летелица (пројекат Орион) (видео) — BBC 4</ref> Као дете, интересовали су га велики бројеви и Сунчев систем, и на њега је снажно утицала књига [[Men of mathematics]] коју је написао [[Ерик Темпл Бел]].<ref name="wired1">{{Cite news|url=https://www.wired.com/2014/03/quanta-freeman-dyson-qa/|title=At 90, Freeman Dyson Ponders His Next Challenge|last=Lin|first=Thomas|date=31. 3. 2014|work=Wired|accessdate=16. 3. 2019|issn=1059-1028}}</ref> Политички, Дајсон је говорио да је био одгајан као социјалиста.<ref>{{Cite book|title=Book sources|isbn=978-0-8223-5823-7|accessdate=16. 3. 2019|language=en}}</ref>
 
Од 1936. до 1941. године, Дајсон је био ученик на [[Винчестер колеџ]]у, где је његов отац дириговао оркестром. Са 17 година, студирао је математику са [[Годфри Харолд Харди|Г. Х. Хардијем]] на [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџу]], у [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџу]] (где је добио стипендију са 15 година) а са 19 година му је био додељен ратни посао на Одељењу за [[операциона истраживања]] (ОРС) под [[Бомбардерска команда Краљевског ваздухопловства|Бомбардерске команде Краљевског ваздухопловства]],<ref name="dyson1">{{Cite web|url=https://www.technologyreview.com/s/406789/a-failure-of-intelligence/|title=A Failure of Intelligence|last=Dyson|first=Freeman|website=MIT Technology Review|language=en|accessdate=16. 3. 2019}}</ref> где је развио аналитичке методе за помоћ [[Краљевско ратно ваздухопловство|Краљевском ваздухопловству]] у бомбардовању Немачке за време [[Други светски рат|Другог светског рата.]]<ref name="dyson1" /> После рата, Дајсон је поново био примљен на Тринити колеџ у Кембриџу, где је дипломирао на математици<ref>{{Cite web|url=http://www.sns.ias.edu/dyson/|title=FREEMAN DYSON {{!}} School of Natural Sciences|website=www.sns.ias.edu|accessdate=16. 3. 2019}}</ref>. Од 1946. до 1949. године, радио је на Тринити колеџу као сарадник, заузимајући просторије одмах испод филозофа [[Лудвиг Витгенштајн|Лудвига Витгенштајна]], који је дао оставку 1947. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.nybooks.com/articles/2012/11/08/what-can-you-really-know/|title=What Can You Really Know?|last=Dyson|first=Freeman|date=8. 11. 2012|accessdate=16. 3. 2019|language=en|issn=0028-7504}}</ref> Године 1947. Дајсон је објавио два рада о [[Теорија бројева|теорији бројева]].<ref>"The Approximation to Algebraic Numbers by Rationals, " Acta Mathematica (Uppsala), 89. {{page|year=1947|id=|pages=225}}—240.</ref><ref>"On Simultaneous Diophantine Approximations, " Proceedings of the London Mathematical Society, Series 2, 49. {{page|year=1947|id=|pages=409}}—420.</ref> Пријатељи и колеге описивали су га као стидљивог човека који ретко скреће пажњу на себе, другачијег, са обичајем да контрира, што су његови пријатељи сматрали пријатним и освежавајућим, док су супарници били огорчени тиме. „ Имам осећај када се формира консензус, као лед на језеру, да ће Дајсон дати све од себе да одломи део леда”, рекао је [[Стивен Вајнберг]] о њему. Дајсонов пријатељ, неуролог, рекао је "Омиљена Фриманова реч о креативности и бављењу науком је субверзивност. Веровао је да је битно не само бити ортодоксан, већ субверзиван, и такав је био цео свој живот.<ref name="dawidoff1">{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2009/03/29/magazine/29Dyson-t.html|title=The Civil Heretic – Freeman Dyson – Profile|last=Dawidoff|first=Nicholas|date=25. 3. 2009|work=The New York Times|accessdate=16. 3. 2019|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> "