Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 319:
Саборска странка је изнела три главне теорије о основи црквене власти. Једна скупина је, пратећи општи правац размишљања Марсилија из Падове, тврдила да врховна власт почива на читавој заједници верника и да би она требало да се врши кроз сабор. Ови људи су, углавном, били наклоњени схватању да, поред црквених лица, и световњаци требало да узму учешћа у сабору. Друга група, вероватно највећа, веровала је да цркву чини све свештенство и да оно кроз своје представнике на сабору држи врховну власт. Најзад, неки су сматрали да је црква бискупска република. Христос је дао своје моћи свим својим учењацима и оне су, преко апостола, наслеђем предате бискупима.{{sfn|Пејнтер|1997|p=475}}
Важан резултат Жигмундове активности у Констанци је била потврда врховног права угарских краљева, обезбедивши одлучујућу реч себе и својих наследника у избору црквених великодостојника, а објављивање папских була учинио зависним од краљеве дозволе. На тај начин потврђен је тзв. ''краљевски пристанак'' ({{јез-лат|placetum regium}}), који је још 1404. године донео угарски државни сабор у циљу смањивања папског утицаја у
== Унутрашња политика у Угарској ==
Биланс Жигмундове полувековне владавине Угарском веома је контроверзан. Жигмунд се домогао царске круне и чешког престола, али није успео да сломи баронске лиге, док се на јужним границама надвијала опасност од Турака. Међутим, у Жигмундовој политици било је индикативно то што је краљ подржавао политичке амбиције нижег племства и што је помагао развој градова. Жигмунд је доносио декрете у одбрану домаћих трговаца, проширио је власт градских већа, усељавањем страних мајстора покушавао је да подстакне производњу луксузне робе и учинио је покушај да уведе јединствен систем мера.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}} Наравно, од његових декрета остварено је само мало,{{напомена|Јединствени систем мера успео је да се уведе у праксу тек у другој половини XIX века.}} али неминовно је да се цеховски систем развио у целој земљи, да су се градови обогатили и да је порастао њихов политички значај. У Жигмундово време започело је и сталешко организовање градова.
Развој сталежа је општеевропска појава у периоду процвата феудализма.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}} Током Жигмундове владавине, у Угарској долази до савеза друштвених слојева, који имају приближно једнаке привилегије, са циљем учвршћивања истих.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39-40}} У том циљу, они заједнички наступају у политичком животу, а њихову политику на нивоу земље одређују њихови сталешки интереси.
| |||