Голубачки град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Обнова тврђаве: слике |
|||
Ред 83:
[[Датотека:gol_dp_grad.jpg|мини|десно|Поглед на главну [[Капија|капију]]]]
[[Датотека:gol_cit.jpg|мини|десно|Горњи град и капија (VI)]]
Средњовековни Голубац настао је на остацима старијег [[Римско царство|римског]] утвређења. Од 803. године, до 1018. године, подручје је припадало Првом Бугарском царству, Византијском царству од тада до 1193. године, а Другом Бугарском царству до 1257. године. Добар стратешки положај препознали су и [[Средњи век|средњовековни]] градитељи, те су искористили основе старијих [[Утврђење|утврђења]] за изградњу нових [[тврђава]]. Саграђен је на обали [[Дунав]]а на самом улазу у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]], на литицама узвишења [[Радан (Голубац)|Радана]]. На овом месту налазила се римска тврђава ''Vico Cuppae'', а у [[Средњи век|средњем веку]] овде је подигнуто ново [[утврђење]] као војна тврђава за борбу хладним оружјем и важно стратешко упориште. На основу историјских, архитектонских и археолошких података сматра се да је град настао у другој половини [[13. век|13.]] и почетком [[14. век]]а и да су га градили [[Српска средњевековна држава|Срби]]. Временом је основни изглед тврђаве мењан, пошто је много пута дограђивана и прилагођавана потребама [[Артиљерија|артиљерије]], али свој данашњи изглед добила је крајем [[15. век]]а.
Голубац се први пут помиње у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарским]] изворима датираним у [[1335]]., [[1337]]., односно [[1342]]. годину (Дероко, 1950). Пртема овим изворима, тврђава се везује за угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лудвика I]]. Ипак, не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. „Горњи град” подигао [[Срби|српски]] односно [[Православље|православни]] [[великаш]], о чему сведочи и [[Православље|православна]] капелица у саставу четврте куле. Град је потом проширен (на „задњи” и „предњи град”) током [[Српска средњевековна држава|српске]] или [[Угарско краљевство (1000–1918)|угарске]] власти, иако није искључено да је у самом почетку изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су [[Турци]] ојачавши шесту, седму, осму и девету [[Куле|кулу]] и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску [[Артиљерија|артиљеријску]] кулу (10.) која је надзирала [[Дунав]] и штитила [[лука|пристаниште]] за [[Шајка|шајке]], које се уз њу налазило.
| |||