Константин VII Порфирогенит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Нема описа измене
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Константин VII Порфирогенит''' ([[грчки језик|грчки]]:Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος) ([[2. септембар]] [[905]] — [[9. новембар]] [[959]]). [[Списак византијских царева|Византијски цар]] (913—959) и историчар. АуторСа својим сарадницима аутор је четири историјска дјела: [[De administrando imperio|Спис о народима]], [[Спис о церемонијама]], [[Спис о темама]] и [[Живот Василијев]].{{sfn|Логос|2019|pp=10}}
 
Византијски цар Константин VII Порфирогенит је рођен 905. у [[Константинопољ|Цариграду]]., а као једини син цара [[Лав VI Мудри|Лава VI Мудрог]] из његовог односа са Зојом Корбонопсином.{{sfn|Логос|2019|pp=9}} ДоПосле својесмрти 10Лава VI (911) државом је управљао његов брат цар Александар I, али је он умро средином 912. године, а стварна стајаовласт је поддата регенствомпрво патријархарегенству Николекоје је водио патријарх Никола I Мистика, својеа мајкепосле мајка Константина VII и Романана Лакапинакрају 920. Владаоје стварну власт узео Роман I Лакапин цар-савладар и таст Константина VII.{{sfn|Логос|2019|pp=9}} Константин VII успео је самосталнода преузме власт тек од [[954945]]. године и владао је самостално до своје смрти 959. године.{{sfn|Логос|2019|pp=11-12}}
 
Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна делатност заузима једно од најистакнутијих места и у византијској културној историји.
Ред 34:
 
[[Датотека:Constantine VII and Romanos II solidus.jpg|мини|лево|Константин Порфирогенит и [[Роман II]] на [[Византијско царство|византијском]] [[златник]]у (945-959)]]
Константинова дела су богата информацијама. НајзначајнијеНајпознатије његово дело је „''[[De administrando imperio]]''“ (О управљању царством) које има дидактички карактер и намењен је царевом сину, каснијем цару [[Роман II|Роману II]]. У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима.{{sfn|Логос|2019|pp=10-11, 31-32 са напоменама 85-87, 89}}
 
У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима.
Дело је нарочито значајно за проучавање историје српског народа, јер Порфирогенит пише о доласку [[Срби|Срба]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] у [[7. век]]у наше ере.
 
ДелоОбично мусе истиче да је дело настало [[948]] — [[952]]. године.{{sfn|Логос|2019|pp=10-11}} Још раније од овог Константиновог дела настало је његово дело „''De thematibus''“ (О темама) који је написао око [[934]]. Тај спис описује византијске управне јединице-теме у Константиново време, али дело се више односи на стање у 5. и 6. веку.
 
Треће, уједно и најопширније дело цара-писца носи назив „''De ceremonius aulae Bizantinae''“ (О церемонијама византијског двора). Оно је настало после 952. године и доноси опис византијских обреда на дворовима и византијским церемонијама.
 
Последње историјско дело цара Константина Порфирогенита је била биографија његовог деде, [[Василије I Македонац|Василија I Македонца]], оснивача Македонске династије и једног од најмоћнијих византијских царева у [[9. век]]у.
 
== Стриц Александар ==
Линија 143 ⟶ 141:
|31 =
}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
Линија 162 ⟶ 163:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2|pages=1-98}}
* {{cite book|ref=harv|last=Carr|first=John|title=Fighting Emperors of Byzantium|url=http://books.google.com/books?id=XpOSBwAAQBAJ|year=2015|publisher=Pen and Sword|isbn=978-1-4738-5626-4|pages=}}
* {{Cite|last=Логос|first=Александар|year=2019|title=De administrando imperio: Time of creation and some corrections for translation|url=https://academia.edu/s/86fe26eaff/de-administrando-imperio-време-стварања-и-неке-исправке-преводa?source=created_email}}
{{refend}}