Братоножићи — разлика између измена

'''Братоножићи''' су [[Срби у Црној Гори|српско]] племе у области [[Брда (област)|Брда]], у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Убрајају се међу седам брдских племена. Племенска област Братоножића обухвата подручје између Мораче, Мале Ријеке и Црне планине. Почетком 20. века бројало је око 400 домова.

 

Племе Братоножићи има своје славне и јуначке претке,а – оснивач,односно Отац племена - je великаш и племић Вук Бранковић. Јасни докази о томе да племе Братоножића води порекло од слепог Гругура Бранковића ( 1416 - 1459 ), најстаријег сина Ђурађа Бранковића и унука Вука Бранковића, исцрпно су објашњени у студији чувеног српског етнолога доктора Јована Ердељановића ,, Кучи,Братоножићи и Пипери ", у студији дела професора доктора Милорада Мило Марковића ,, Братоножићи кроз историју ", у монографији ,, Племе Братоножићи у долини Лима " са родословом,као и у делу ,, Нешто о Братоножићима " чувеног црногорског књижевника и Кучког војводе Марка Миљанова Дрекаловића. Слепи Гргур Бранковић имао је ванбрачног сина, Змаја Огњеног Вука и законског наследника, Брата, по коме је племе и добило име. Око 17 века је један део племићке породице Бранковић променио презиме у Балевић ( Баљевић ). Ово је јако важно јер га је носио још један великан који потиче од Бранковића, а припада Братоножићима, а то је доктор Јован Стефанов - Балевић, најпознатији под именом лажни цар Шћепан Мали ( према најновијим истраживањима историчара докотора Растислава Петровића, Шћепан Мали био је, заправо, доктор Јован Стефанов - Балевић, који је убијен 1773 године у манастиру Светог Николе у Брчелима у Црмници ). Такође, Братоножићке корене име и Милош Обреновић, српски књаз,свети владика Николај Велимировић, чувени писац Борислав Пекић, као и чувена тенисерка Јелена Јанковић.