Коста Цукић — разлика између измена

м
Као вршилац дужности министра просвете, претворио је [[Београдски Лицеј|Лицеј]] у [[Велика школа|Велику школу]] са три факултета, реформисао је основне школе, гимназије и богословију и створио Реалку и [[Виша женска школа (Београд)|Вишу женску школу]]. У школским програмима дао је више места природним и техничким наукама и увео у средње школе музичко и ликовно образовање. Основао је [[Српско учено друштво]].
 
Неколико месеци по убиству кнеза Михаила, постављен је за посланика у [[Букурешт]]у, а затим у [[Беч]]у<ref>"Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.</ref>, где је и умро од туберкулозе 1879. године. Руски амбасадор Новиков је добро познавао Цукића са којим се дружио у Бечу. Након пријатељеве смрти је изјавио: ''Срби не слуте колико им је Цукић у Бечу вредио и колико је уважење стекао у овдашњим службеним круговима. Ристићу је, верујте ми, Цукићева интродукција код Андрашија много вредила, а колико је и он био на руци Ристићу о Берлинском конгресу и колико је својом личношћу допринео, те се српско питање решило повољно, то ја знам најбоље.''<ref>Тодор Стефановић Вилоски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.</ref>
 
Био је озбиљан и скроман човек, вредан чиновник, који ради од јутра до мрака, посвећен свом послу, старовременски солидан и поштен. Служио је Србији на многе начине: трудио се око оснивања Народног позоришта, један је од оснивача I певачког друштва, “много је помогао” да [[Миша Анастасијевић]] подигне зграду Велике школе, одиграо је битну улогу приликом стварања књижевног фонда [[Илија Милосављевић Коларац|Илије Коларца]], свога пријатеља, родоначелник је теоријске демографије у Србији.
27.345

измена