Љубомир Каљевић — разлика између измена

Рођен је у угледној и богатој породици. Отац Љубин био је за време владавине кнеза Александра Карађорђевића судија у Ужицу и учесник Срског покрета у Војводини 1848-1849. године као добровољачки старешина. Гимназију је Љубомир завршио у [[Београд]]у, а студирао државне науке у [[Универзитет у Хајделбергу|Хајделбергу]] и [[Сорбона|Паризу]]. По повратку у Србију издавао је 1867-1870. лист ''Србија'', једини опозициони лист кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]] око кога се окупила сва либерална интелигенција. За народног посланика је први пут изабран 1871. године. Политички лист ''Будућност'' почео је да издаје 1873. године. Министар финансија биоТрошио је од 25.свој новембранаслеђени 1874.новац дона 20.политичке јануараи 1875.партијске годинесврхе.

Министар финансија био је од 25. новембра 1874. до 20. јануара 1875. године. Председник је владе и министар унутрашњих дела од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. године. Ова влада, састављена од млађих либерала и конзервативаца, припремала је [[Српско-турски ратови|ослободилачки рат са Турском]]. Издала је либералне законе о штампи и општинама. Почетком 1878. године је преко Земуна пребегао у Беч, где је био политички емигрант. Тако је избегао хапшење због наводне умешаности у "Тополску аферу", када је стрељан потпуковник [[Јеврем Марковић]].<ref>Тодор Стефановић Виловски, наведено дело</ref>

По Милану Јовановићу - Стојимировићу, хроничару Београда, Љубомир Каљевић је био: ''увек дискретани у сенци, не тражећи за себе ништа, објективан, прибран и одређен, лишен сујете, сув и конкретан логичар који истину не жртвује ничему''.<ref>Тодор Стефановић Виловски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.</ref> Био је ожењен Софијом, кћерком имућног београдског адвоката Саве Гајиновића. Написао је аутобиографску књигу ''Моје успомене'' (1908).