Википедија

Конституционализам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 11:
 
== Конституционализам и уставна питања ==
{{рут}}
The study of constitutions is not necessarily synonymous with the study of constitutionalism. Although frequently conflated, there are crucial differences. A discussion of this difference appears in legal historian Christian G. Fritz's ''American Sovereigns: The People and America's Constitutional Tradition Before the Civil War'',<ref>(Cambridge University Press, 2008).</ref> a study of the early history of American constitutionalism. Fritz notes that an analyst could approach the study of historic events focusing on issues that entailed "constitutional questions" and that this differs from a focus that involves "questions of constitutionalism."<ref name="Fritz">Christian G. Fritz, [https://books.google.com/books?id=ZpKCvUacmSwC&pg=RA1-PA168 ''American Sovereigns: The People and America's Constitutional Tradition Before the Civil War'' (Cambridge University Press, 2008). p. 6] {{ISBN|978-0-521-88188-3}}.</ref> Constitutional questions involve the analyst in examining how the constitution was interpreted and applied to distribute power and authority as the new nation struggled with problems of war and peace, taxation and representation. However,
 
Проучавање устава није нужно синоним за проучавање конституционализма. Иако су често повезани, постоје кључне разлике. Дискусија о овој разлици појављује се у раду америчког правног историчара Кристијана Г. Фрица: ''Амерички суверени: Народ и америчка уставна традиција пре грађанског рата'',<ref>(Cambridge University Press, 2008).</ref> студији ране историје америчког конституционализма. Фриц напомиње да би аналитичар могао да приступи проучавању историјских догађаја усредсређујући се на питања која подразумевају „уставна питања” и да се то разликује од фокуса који укључује „питања конституционализма”.<ref name="Fritz">Christian G. Fritz, [https://books.google.com/books?id=ZpKCvUacmSwC&pg=RA1-PA168 ''American Sovereigns: The People and America's Constitutional Tradition Before the Civil War'' (Cambridge University Press, 2008). p. 6] {{ISBN|978-0-521-88188-3}}.</ref> Уставна питања укључују аналитичара у испитивање како је устав био протумачен и примењен за расподелу моћи и власти, док се нова нација борила са проблемима рата и мира, опорезивања и репрезентације. Међутим,
{{quote|These political and constitutional controversies also posed questions of constitutionalism—how to identify the collective sovereign, what powers the sovereign possessed, and how one recognized when that sovereign acted. Unlike constitutional questions, questions of constitutionalism could not be answered by reference to given constitutional text or even judicial opinions. Rather, they were open-ended questions drawing upon competing views Americans developed after Independence about the sovereignty of the people and the ongoing role of the people to monitor the constitutional order that rested on their sovereign authority.<ref name="Fritz" />}}
 
{{quote|Те политичке и уставне контроверзе такође су постављале питања конституционализма - како идентификовати колективног суверена, које је моћи суверен поседовао и како препознати када је тај суверен деловао. За разлику од уставних питања, на питања конституционализма није се могло одговорити позивањем на дати уставни текст или чак на судска мишљења. Уместо тога, била су отворена питања која су се заснивала на супротстављеним погледима које су Американци развили након независности о суверености народа и сталној улози народа да надгледа уставни поредак који је почивао на њиховој сувереној власти.<ref name="Fritz" />}}
A similar distinction was drawn by British constitutional scholar [[A.V. Dicey]] in assessing Britain's unwritten constitution. Dicey noted a difference between the "conventions of the constitution" and the "law of the constitution". The "essential distinction" between the two concepts was that the law of the constitution was made up of "rules enforced or recognised by the Courts", making up "a body of 'laws' in the proper sense of that term." In contrast, the conventions of the constitution consisted "of customs, practices, maxims, or precepts which are not enforced or recognised by the Courts" but "make up a body not of laws, but of constitutional or [[political ethics]]".<ref>Dicey, A. V., [http://www.constitution.org/cmt/avd/law_con.htm ''Introduction to the Study of the Law of the Constitution''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20040408171308/http://www.constitution.org/cmt/avd/law_con.htm |date=2004-04-08 }}, 8th ed. (London: Macmillan 1914) (Part III: The Connection between the law of the constitution and the conventions of the constitution; Ch 14.</ref>
 
Сличну разлику је нагласио и британски уставни учењак [[A. V. Dicey|А.В. Дајси]] у оцени британског неписаног устава. Дајси је уочио разлику између „конвенција устава” и „уставних закона”. „Суштинска разлика” између два концепта била је у томе што је уставни закон био састављен од „правила која судови спроводили или признавали”, чинећи „тело закона у правом смислу тог израза”. Супротно томе, уставне конвенције састојале су се од „обичаја, пракси, максима или поука које судови не спроводе или не признају”, али „чине тело не закона, већ уставне или [[Political ethics|политичке етике]]”.<ref>Dicey, A. V., [http://www.constitution.org/cmt/avd/law_con.htm ''Introduction to the Study of the Law of the Constitution''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20040408171308/http://www.constitution.org/cmt/avd/law_con.htm |date=2004-04-08 }}, 8th ed. (London: Macmillan 1914) (Part III: The Connection between the law of the constitution and the conventions of the constitution; Ch 14.</ref>
 
== Критике ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Конституционализам”