Шанац (пољско утврђење) — разлика између измена

Први шанац који је подигнут био је у Свилеуви уочи [[Битка на Свилеуви|боја]]. Вук Караџић пише да га је дигао Јаков Ненадовић, да је био мали, заграђен прошћем тек као обор. Турци су га заузели и из њега се борили са Србима. У [[Бој на Иванковцу|боју на Иванковцу]], схвативши да раштркане јединице Срба не могу да се ефикасно боре против Турака, два дана пре боја на предлог [[Петар Добрњац|Петра Добрњца]] Срби дижу три елипсоидна шанца и два квадратна редута. По остатцима шанчева и редута, шанчеви су имали плитак грудобран од земље и ров, а по грудобрану су биле намештене високе зашиљене палисаде од скоро 2 метра усправно са размаком за мању од пола метра. Редути су били квадратасти и имали су само земљани грудобран. У [[Бој на Мишару|боју на Мишару]], [[Карађорђе]] диже велики, четвороугаони шанац са странама од 150 до 160 корака. Шанац је имао три топовске табле квадратног облика, угнуту северну страну, ров дубок 1,1 метар, земљани грудобран, зашиљене палисаде под углом од 90 степени са пушкарницама и унутрашња страна грубобрана је била обложена плетивом. Шанац је задњи обишао 1848 Јанко Шафарик и детаљно га описао. [[Делиград]] је био комплекса шанчева између Алексинца и Ражња. Највеће утврђење било је неправилног правоуглог троугла, са бастионима на којима су били топови скинути са Смедеревске тврђаве. Градио га је инжењер [[Вуча Жикић]]. Чегарски шанац је описао генерал академик војске Краљевина Србије генерал [[Јован Мишковић]]. Обишавши остатке згаришта не брду Чегар од експлозије током [[Бој на Чегру|боја]], Мишковић је приметио облик правоугаоника. Лознички шанац из [[Битка за Лозницу|боја на Лозници]] је најбоље очуван шанац. Има облик неправилног квадрата са топовским бастионима реданима и подигнут је на високом, а малом брду. Равањски шанац из [[Бој на Равњу|боја на Равњу]] је био огромних димензија од запањујућих 500 корака, био је попут праве линије, имао је грудобран, палисаде и ровове пуне воде и затварао је пролаз између Саве и Засавице. У [[Бој на Љубићу|боју на Љубићу]] подигнуто је више шанчева отвореног и затвореног типа. Углавном су то били четвороугаони шанчеви са палисадима и грудобрани облика вијугаве линије са палисадима. Поред три на брду, подигнуто је четири у подножију. Вук Караџић наводи два шанца, доњи четвороугаони шанац Јована Добраче који је био добро саграђен и горњи слабије грађен Танаска Рајића са артиљеријом. Детаљне описе као и за Чегарски шанац дао је генерал [[Јован Мишковић]]. Опис шанца у [[Бој на Дубљу|боју на Дубљу]] није напометну стручној литератури. Напомиње се да је имао грудобран од земље и да је био заравњен прошћем доплетеним прућем. Богдан Секендек наводи да је шанац био облика квадрата са троје врата и две топовске табле, што може да одговара будући да је дубљански шанац подигнут у равници у пољани попа Машића, и да се у таквом случају шанчеви граде по правилу контроле четири стране поља. Алекса Антић у својој књизи Мачва наводи да од Дубљанског шанца није остало ништа осим угла четвоространог редута. Једини поуздан податак који се наводи у случају дубљанског шанца је да је једна страна била несигурна, па су Турци окружили ту страну полукружним јарком ограђеним прошћем.