Милан Милутиновић — разлика између измена

нема резимеа измене
Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у [[Београд]]у, а дипломирао [[1965]]. године на Правном факултету у Београду. Од [[1969]]. до [[1971]]. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до [[1974]]. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до [[1977]]. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>
 
== Секретар за просвету и директор Народне библиотеке ==
Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од 1977. до [[1982]]. Након тога именован је за управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] [[1983]]. — [[1987]]. Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].
 
Од 1977. до 1982, Милутиновић је био републички секретар за просвету, науку и спорт. У току свог мандата, радио је на свеобухватној реформи образовног система. Његова упоредна истраживања система високог образовања у Европи објавио је у књизи ''Универзитет-Eppur si Muove! Реформа универзитета-између традиције и будућности'' (Београд, Завод за уџбенике, 1985.). Након секретаријата за просвету, науку и спорт, Милутиновић је именован на функцију управника Народне библиотеке Србије, коју је држао до 1987.
 
== Министарство иностраних послова ==
 
Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од 1977. до [[1982]]. Након тога именован је за управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] [[1983]]. — [[1987]]. Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].
 
== Председник Републике ==
 
На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.<ref>{{cite web |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |title=Report |date=1997 |website=www.rik.parlament.gov.rs |format=PDF |access-date=09. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805012646/http://rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |archive-date=05. 08. 2016 |dead-url=yes }}</ref>
Анониман корисник