Дубровачка република — разлика између измена

Дубровачка књижевност обухвата књижевност створену на тлу Дубровачке републике и она представља највише домете књижевности хуманизма и ренесансе међу Јужним Словенима. Стварана је на месном језику тзв. [[Дубровачки књижевни говор|''дубровачком књижевном језику'']] који је у основи [[Штокавско наречје|штокавско]] [[источнохерцеговачки дијалекат]] ([[ијекавски изговор|и]])[[ијекавски изговор|јекавског изговора]] са [[Чакавизам|чакавизмима]] и [[Икавизам|икавизмима]] (којих није било у свакодневном говору<ref name="Аца" />) преузетим из суседних [[далмација|далматинских]] говора и [[Романски језици|романским]] позајмљеницама из [[Далматски језик|далматског]] (којим се користио романски део становништва) и [[Италијански језик|италијанског (''тосканског'') језика]]. Као најстарије дело ренесансе у [[Дубровник]]у узимају се три [[стих]]а која је 1421. године на празној страни ''„Царинског статута“'', [[Ћирилица|ћирилицом]] записао [[Џонко Каличевић]].<ref name="Аца" /> Крајем [[15. век|XV века]] јављају се [[петраркисти]] [[Шишко Менчетић]] са [[kanconijer|канцонијером]] у коме има више од 500 песама и [[Џоре Држић]]. Након њих се почињу да стварају [[Мавро Ветрановић]], [[Никола Наљешковић]] и [[Марин Држић]], а потом у другој половини [[16. век|XVI века]] [[Динко Рањина]], [[Динко Златарић]] и [[Андрија Чубрановић]]. Крајем [[16. век|XVI]] и почетком [[17. век|XVII века]] јавља се барок у дубровачкој књижевности који свој врхунац достиже у делима [[Иван Гундулић|Ивана ''Џива'' Гундулића]], [[Џиво Бунић|Џива Бунића]] и [[Џона Палмотић]]а. [[Игњат Ђурђевић]] и његово дело ''„[[Уздаси Мандолијене покорнице]]“'' из [[1728]]. године представљају њен последњи велики домет. [[Еп]] ''„[[Осман (еп)|Осман]]“'' Ивана Гундулића представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп<ref name="Аца">Александар Милановић, ''„Кратка историја српског књижевног језика“'', [[Београд]]. {{page|year=2004|isbn=978-86-17-11104-3|pages=}}</ref>, а од значајних дела свакако треба поменути и комедију Марина Држића ''„[[Дундо Мароје]]“''. [[Вук Стефановић Караџић]] је два елемента дубровачког књижевног језика (чување гласа ''х'' и [[зубни сугласник|дентала]] ''д'' и ''т'' иза ''је'' насталог од кратког гласа ''[[ѣ|јат]]'') који су се у већини других средина изгубили, унео [[1836]]. и [[1839]]. године у [[Вукова језичка реформа|своју језичку реформу]]. У данашњој науци постоји спорење око тога да ли дубровачку књижевност треба сврстати у [[Српска књижевност|српску]] или [[Хрватска књижевност|хрватску књижевност]] (у зависности од тога да ли се [[дубровачки говор]] сматра делом [[Српски језик|српског]] или [[Хрватски језик|хрватског језика]]) или је она нешто између њих.