Љума (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 35:
Бајрак Чајља је имала пет села: Вшат (60 кућа), Бузмал (20 кућа), Шкенок (изговара се и Шкинјак) (15 кућа), [[Матранч]] (15 кућа), Лешн (10 кућа), Ваг (10 кућа). Укупно 130 кућа.
У Љумском округу је тада било око 300 кућа са до 12000 душа мушког пола. Годишње су плаћали десетак од 91000 пијестера, данак од оваца 32000 пијестера и порез од 63000 пијестера по глави. Од тако великог округа је долазило веома мало прихода у благајну јер Љумани нису били вољни да плате и јер сматрају да су привилеговани људи. Хвалили су се скоро са родбинским везама са старим царевима који су им давали привилегије. И заиста нека села као [[Топољане]], Чајља, Калис и Паљуш (Балешће) су имала посебан ферман султана [[Мурат III|Мурата III]] (1574—1595) из 1585. златом исписан. Ферман се чувао у селу Топољане код Иљиз-аге. [[Коџа Синан-паша]] им је испословао овај ферман јер је родм из села Топољане. Арнаути су поарнаутили целу српску Љуму и Дебар. Релани су српски језик сачували само зато
Није саувано како се Љума раније звала. Реч Љума је арнаутска и значи река (од латинског-италианског fiume). Пошто су раније ту живели Словени из српског племена, вероватно је да се област звала Река, насупрот суседној Гори. Тешко је тврдити да се Љума звала по речици Луми, а село Љума у стварности не постоји, него село Лејма, али не припада старим селима. Љума се тако почела звати тек у новије време, од времена потурчивања и поарнаућивања Реке у 17. веку Крај се делио на посебне сеоске општине: Чајља, Ђафа, Калис и Доловиште. Последња сеоска општина је административно припадала Призренском округу заједно са Гором. Доловиште су чинила села Топољане, Коловоз, Лејма, Орчикеле, Беља, Борје, Новосел, Ниф и Стрезово. Припадањем тих села Љумском кајмакамлику, крајем 18. века, ушла су у састав Чајље, мада се у сеању стараца, у доба Јастребова, још чува Доловиште.
|