Љума (област) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 35:
Бајрак Чајља је имала пет села: Вшат (60 кућа), Бузмал (20 кућа), Шкенок (изговара се и Шкинјак) (15 кућа), [[Матранч]] (15 кућа), Лешн (10 кућа), Ваг (10 кућа). Укупно 130 кућа.
 
У Љумском округу је тада било око 300 кућа са до 12000 душа мушког пола. Годишње су плаћали десетак од 91000 пијестера, данак од оваца 32000 пијестера и порез од 63000 пијестера по глави. Од тако великог округа је долазило веома мало прихода у благајну јер Љумани нису били вољни да плате и јер сматрају да су привилеговани људи. Хвалили су се скоро са родбинским везама са старим царевима који су им давали привилегије. И заиста нека села као [[Топољане]], Чајља, Калис и Паљуш (Балешће) су имала посебан ферман султана [[Мурат III|Мурата III]] (1574—1595) из 1585. златом исписан. Ферман се чувао у селу Топољане код Иљиз-аге. [[Коџа Синан-паша]] им је испословао овај ферман јер је родм из села Топољане. Арнаути су поарнаутили целу српску Љуму и Дебар. Релани су српски језик сачували само зато јершто нису били у јачем контакту са Арнаутима, живели су у затуреним кланцима који их спасава од навале арнаутског елемента. Горанци се нису поарнаутили јер мусшки веи део времена проводе на раду у Бугарској и Србији и Румелији, а жене су избегавале да ступају у контакт с мушкарцима. Горанци сем српског не чују ни један други језик када се врате кући, а језик кваре бугаризмима, где су многи радили. У Љуми је на обали Дрима код села Радловце било једно порушено утврђење. Зове се Градиште а један старац је рекао да се зове и ''Градом на пољани''. Зграда је из српског или ромејског времена. У подножју утврђења је поток по имену Ресник. Код села Радловце је сачувано старо хришанско гробље. Житељи га зову гробљем њихових дедова и прадедова. Јастребов је писао и о планини [[Јалич]] као и другим планинама на којима је обичај да се људи пењу на велике црквене празнике. Љумани, осим Св. Илије за своје празнике су држали и Св. Ђорша и Св. Димитрија по старом календару. Сељани Побрега празнују Св. Николу 9. маја, а у том селу су видљиви темељи цркве са старим гробљем.
 
Није саувано како се Љума раније звала. Реч Љума је арнаутска и значи река (од латинског-италианског fiume). Пошто су раније ту живели Словени из српског племена, вероватно је да се област звала Река, насупрот суседној Гори. Тешко је тврдити да се Љума звала по речици Луми, а село Љума у стварности не постоји, него село Лејма, али не припада старим селима. Љума се тако почела звати тек у новије време, од времена потурчивања и поарнаућивања Реке у 17. веку Крај се делио на посебне сеоске општине: Чајља, Ђафа, Калис и Доловиште. Последња сеоска општина је административно припадала Призренском округу заједно са Гором. Доловиште су чинила села Топољане, Коловоз, Лејма, Орчикеле, Беља, Борје, Новосел, Ниф и Стрезово. Припадањем тих села Љумском кајмакамлику, крајем 18. века, ушла су у састав Чајље, мада се у сеању стараца, у доба Јастребова, још чува Доловиште.