Никшић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 94:
Никшић је град великих спортских имена, било да се ради о клубовима или о појединцима. У граду је активно 67 спортских организација. У ту сврху изграђени су градски стадион ([[стадион „Крај Бистрице“]]) капацитета 10800 сједећих мјеста, на чијем терену игра фудбалски клуб [[ФК Сутјеска Никшић]], а који испуњава стандарде за одигравање међународних фудбалских утакмица и његов помоћни терен, затим стадион „Жељезара” на којем игра градски ривал фудбалски клуб [[ФК Челик Никшић]], [[спортски центар (вишезначна одредница)|Спортски центар Никшић]] представља највећи спортски комплекс у Црној Гори посједује дворану капацитета 4000 сједећих мјеста у чијем склопу се налазе куглана, стрељана и дворански олимпијски базен капацитета 1000 гледалаца, једини тих димензија у Црној Гори, Стадион малих спортова под Требјесом, капацитета 3500 сједећих мјеста, спортски центар „Трим”, више тениских терена, теретана и фитнес центара. У Никшићу је сједиште Факултета за спорт и физичку културу са студијама за спортске тренере, менаџере и новинаре, а у мјесним заједницама изграђено је преко 15 терена за мале спортове.
 
Најпознатији спортски бренд града је фудбалски клуб ФК Сутјеска Никшић, један од два највећа црногорска клуба (поред подгоричке „Будућности”) и једна од највећих спортских институција у држави Црној Гори. Основана је давне 1920. године и деценијама је била и данас јесте носилац спортског живота града. У својој богатој историји одиграла је велики број утакмица са познатим клубовима бивше Југославије, Динамом, Хајдуком, Партизаном, Црвеном звездом, Вардарем, Сарајевом, Вележом и др, те тако постала незаобилазан сегмент фудбалске историје бивше државе и стекла велику међународну репутацију и углед, који и данас има. Сутјеска је била омладински и пионирски шампион СФРЈ, те освајач омладинског Купа Маршала Тита. Била је и омладински, пионирски и кадетски шампион СРЈ и СЦГ, те освајач Купа. Троструки је шампион Црне Горе. Њена омладинска школа представља непресушан извор талената, од којих су неки данас познати европски фудбалери, као што су [[Мирко Вучинић]] (капитен репрезентације Црне Горе од њеног оснивања и најбољи стријелац, као и стријелац првог гола црногорске репрезентације), [[Андрија Делибашић]] (дугогодишњи репрезентативац Црне Горе), [[Вукашин Полексић]] (дугогодишњи репрезентативни голман, први голман на првој утакмици репрезентације Црне Горе), [[Стефан Николић]], [[Владан Гиљен]] , [[Миљан Радовић (фудбалер)|Миљан Радовић]]… Сем Вучинића и Полексића, данас у репрезентацији Црне Горе играјусу дваиграли СутјескинаСутјескини играча,играчи и то: репрезентативни голман [[Иван Јањушевић]] и везни играч [[Владимир Јововић]], а репрезентативац дуже времена био је и Никшићанин [[Милорад Пековић]], али и [[Небојша Косовић]], [[Дарко Зорић]] и [[Вукан Савићевић]]. Сутјескини омладинци били су освајачи чувеног турнира „[[Кварнерска ривијера]]” и све то као једини црногорски клуб у историји. Сутјескини некадашњи играчи [[Ранко Зиројевић]] и [[Славиша Ђурковић]] чинили су омладинску репрезентацију Југославије, која је стигла до златног одличја у Чилеу и захваљујући томе имају статусе заслужних спортских радника. Играч са највише наступа у Сутјескином дресу [[Брајан Ненезић]] освајач је свјетске златне медаље са аматерском репрезентацијом Југославије. Незаобилазно је поменути и бивше играче који су оставили неизбрисив траг у историји никшићког, црногорског и југсловенског спорта, а то су: [[Мојаш Радоњић]], [[Давор Гардун]], [[Бранко Саматовића]], [[Војислав Бакрач]], [[Војин Лазаревић]], [[Петар Ађански]], [[Милорад Бајовић]], [[Миодраг Бајовић]], [[Милош Дризић]], [[Милош Бурсаћ]], [[Никола Ракојевић]], а ништа мање нијесу чувени [[Душко Радиновић]], [[Зоран Воротовић]], [[Андрија Вујовић]], [[Драган Радојичић]], [[Борислав Гајица Ђуровић]], [[Зоран Батровић]], [[Дамир Чакар]], [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] и многи други. Сутјеска је освајала многобројне домаће и међународне турнире, првенства и купове, поготово у омладинским категоријама, гдје је годинама била на врху или у самом врху. Била је учесник Прве савезне југословенске лиге, и то као један од укупно два црногорска клуба, а двоструки је узастопни шампион Црне Горе. Градски ривал ФК Челик Никшић, је у сезони 2011/12 као друголигаш освојио национални Куп Црне Горе, и то као први клуб у историји црногорског фудбала, а исте сезоне ушао у Прву лигу Црне Горе и изборио излазак на европску сцену, а континуитет играња међународних утакмица наставио је и у наредне двије сезоне. Поред ова два клуба, у нижим лигама наступају и ОФК „Никшић”, фк „Полет Старс”, фк „Жупа” и др. У малом фудбалу (футсал) најпознатија имена су [[балестра Горановић(вишезначна одредница)|кмф Балестра Горановић Никшић]], [[електорпирвреда (вишезначна одредница)|кмф Електопривреда Никшић]], „Економист” и „Премијер” који су годинама били шампиони или у самом врху југословенске прве лиге, док је [[Челик (вишезначна одредница)|кмф Челик]] актуелни шампион Црне Горе. У женском фудбалу у Црној Гори, неприкосновен је [[економист (вишезначна одредница)|жфк Економист Никшић]], који је први шампион и освајач националног Купа и најтрофејнији клуб од оснивања црногорске лиге, као и учесник квалификација за лигу шампиона.
 
Кошаркашки бренд града је деценијама био [[ибон (вишезначна одредница)|КК Ибон Никшић]], којег је наслиједио [[КК Сутјеска Никшић]], која је у последњих година израсла у успјешан колектив и као такав постао једини клуб који може да парира [[КК Будућност]] Подгорица, из Подгорице. Сутјеска је у сезони 2015/16 била учесник регионалне АБА лиге. Клуб је у сезони 2012/13 освијио национални Куп Црне Горе, прекинувши тако дводеценијску доминацију подгоричког клуба у црногорским оквирима Учесник је региналне БИБЛ лиге. У женској кошарци најзначајнији клуб је [[ролинг (вишезначна одредница)|кк Ролинг Никшић]], а колико је квалитетан рад у никшићкој женској кошарци најбоље свједочи податак да је претходних година двије трећине црногорске репрезентације, укључујући селектора и помоћно особље рођено у Никшићу. Од познатијих играча издвајају се [[Ратко Радовановић]], [[Рајко Жићић]], [[Жарко Варајић]], [[Миодраг Балетић]], [[Мирко Балетић]], [[Горан Јеретин]], [[Здравко Радуловић]], [[Бојан Дубљевић]], [[Душан Дубљевић]], а од кошаркашица [[Јелена Дубљевић]], [[Милка Бјелица]], [[Јелена Турчиновић]], [[Ана Турчиновић]], [[Наташа Поповић]], [[Ана Балетић]] и многе друге. Познати регионални кошаркашки радници су и рођени Никшићани [[Желимир Церовић]] (предсједник кошаркашког савеза екс Југославије и Србије), [[Вукашин Вуле Вукаловић]] (оснивач и дугогодишњи предсједник спортског друштва и кошаркашког клуба Босна из Сарајева, са којим је постао шампион Европе у кошарци) и [[Стеван Караџић]] (кошаркашки тренер и бивши селектор женске кошаркашке репрезентације Србије). У рукомету је активан РК „Сутјеска” са великим бројем међународних утакмица. Познати су играчи [[Слободан Ниолић]], [[Ален Муратовић]] (легенда црногорског рукомета), [[Зоран Осмајић]], репрезентативни голмани [[Раде Мијатовић (рукометаш)|Раде Мијатовић]] и [[Миле Мијушковић]], као и репрезентативци [[Владимир Осмајић]], [[Горан Ласица]] и [[Марко Ласица]], као и репрезентативац, и један од најбољих играча репрезентације Србије [[Иван Никчевић]]. Такође, из Никшића су и репрезентативци Катара [[Јово Дамјановић]], те Пољске [[Бранко Вујовић]], али и [[Бранко Думнић]] прослављени рукометни тренер. Од рукометашица најпознатија је [[Радмила Петровић]], репрезентативка Црне Горе, европског шампиона и олимпијског вицешампиона, али и репрезентативке [[Ђурђина Јауковић]] и [[Ђурђина Маловић]]. У одбојици је активно више клубова, а најзвучније име је свакако најбољи играч свијета и најбољи црногорски играч свих времена [[Миодраг Скале Гвозденовић]], а познати су и [[Душан Бојић]], као и [[Марко Бојић]] . Активан је ватерполо пливачки клуб „Никшић” који током љета радина оближњем језеру Крупац, а током зиме на олимпијском базену никшићког спортског центра. Рагби као спорт је последњих година добио на популарности у Црној Гори, па је сходно томе основан и рагби клуб „Никшић”, који је освојио прву титулу државног првака у овом спорту у историји Црне Горе. Тениски клубови „Никшић” и „Сутјеска” са својом омладинском базом, ослонац су развоја овог спорта у граду. У Никшићу 21. септембар 2014. године је основан [[Триатлон клуб Никшић]], а већ 2015. године је на језеру Крупац одржано прво триатлон такмичење у Никшићу (15.08). Шаховски клуб "[[Радоња Бојовић]] " био је првак старе Југославије и учесник лиге шампиона, а шахиста [[Драгиша Благојевић]] олимпијски шаховски првак. У Никшићу су осамдесетих година прошлог вијека били организовани турнири на којима су учествовала најпознатија имена из свијета шаха, међу којима је предњачио Рус [[Гари Каспаров]]. Никшићки клуб „Електропривреда” традиционално је један од најуспјешнијих и најорганизованијих клубова у домаћим оквирима. [[Драго Вујовић]], [[Марко Блечић]] и [[Ђорђије Вујичић]] су се као чланови никшићког ПСД "[[Јаворак]] " попели на „кров свијета” [[Монт Еверест]] и тако постали први Црногорци у историји којима је то пошло за руком. У Никшићу су активна и два бициклистучка клуба „Перун” и „Ник-бајк” чиме представљају окосницу бициклистичког спорта у Црној Гори, а центар њиховог дјеловања је парк шума [[Требјеса]] која посједује изграђене стазе за планински бициклизам. На планини [[Вучје]], која је удаљена 18 km од Никшића, налази се истоимени скијашки центар, који са хотелским капациетима и скијашким стазама, представља трећи по величини ски центар у Црној Гори. Један од два активна аеро клуба у Црној Гори је „Никшић”, који поред туристичког летјења, врши обуку падобранаца и пилота мањих летелица. Своје активности обавља на аеродрому [[Капино поље]] код Никшића.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Никшић