Заливски рат — разлика између измена

И пре рата, ирачко-амерички односи су били хладни и Ирак је био сматран за савезника [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. САД су биле забринуте због ирачког непријатељства према [[Израел]]у и непристајања на мировне напоре као остале арапске земље. Оне су такође осуђивале ирачку подршку разним арапским и палестинским милитатним групама као што су [[Абу Нидал]], што је довело до укључења Ирака у првобитну листу земаља које спонзоришу [[тероризам]] [[29. децембар|29. децембра]] [[1979]]. године. САД су остале званично неутралне током почетка Ирачко-ираскогиранског рата, иако је претходно била понижена због иранске кризе са таоцима која је трајала 444 дана и надала се да Иран неће победити. Ипак, марта [[1982]], Иран је започео успешну контраофанзиву ([[операција Непорецива победа]]). У нади да ће поправити односе са Ираком, Ирак је уклоњен са листе спонзора тероризма. Привидно, то је било због поправљања режима, иако је бивши помоћник америчког секретара за одбрану [[Ноел Кох]] касније изјавио: ”нико није сумњао у наставак ирачке помоћи тероризму... Прави разлог је био да им се помогне да успе у рату против Ирана”. Са новим иранским успесима у рату и неуспехом мировних преговора у јулу, продаја оружја из других земаља (најважније СССР, [[Француска]], [[Египат]] и [[Кина]]) је достигла врхунац 1982, али као препрека за могуће ирачко-америчке односе је остао Абу Нидал који наставио да делује уз званичну подршку Багдада. Када је група избачена из [[Сирија|Сирије]] у новембру [[1983]]., [[Роналд Реган|Реганова]] администрација је послала [[Доналд Хенри Рамсфелд|Доналда Рамсфелда]] као специјалног представника да успостави односе.