Kredit — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.136.112.223 (разговор) на последњу измену корисника Mihailo79 ознака: враћање |
|||
Ред 17:
Kada banka da kredit, ona efektivno duguje novac sebi. Ako banka dozvoli previše kredita (onim zajmoprimcima koji nisu u mogućnosti da taj kredit vrate), banka će postati nesolventna, imaće veće obaveze od potraživanja. Materijalno beznačajna je činjenica da banka ni u jednom trenutku nije imala novac za pozajmicu – licenca banke dozvoljava banci da izda kredit – ali ono što je bitno je da su ukupna potraživanja banke budu veća od njenih obaveza i da on drži dovoljno likvidne aktive – kao što je gotovinski novac – da ispuni svoje obaveze prema dužnicima. Ukoliko to ne uradi ona je izložena riziku [[stečaj]]a.
Postoje dva glavna oblika privatnog kredita koje banke odobravaju; [[Зеленашки уговор|neobezbeđeni kredit]] (bez garancije) kao što su potrošačke [[Кредитна картица|kreditne kartice]] i male neobezbeđene pozajmice i obezbeđeni [https://www.business.hr/brzi-krediti/ krediti] (sa garancijom) za koje se tipično garantuje samim predmetom kupovine novcem od kredita (kuća, čamac, automobil itd). Da bi smanjile izloženost riziku da ne dobiju svoj novac nazad (neisplaćivanje kredita), banke obično odobravaju velike kredite onima koje smatraju kreditno sposobnim ali takođe zahtevaju garantno obezbeđenje; nešto što je iste vrednosti kao pozajmica a što će biti preneto na banku ukoliko zajmoprimalac ne ispuni uslove vraćanja kredita. U tom trenutku, banka koristi prodaju onoga što je dato kao garantno obezbeđenje da bi smanjila svoje obaveze. Primeri obezbeđenog kredita uključuju hipotekarne kredite koji se koriste za kupovinu kuća, čamaca itd. i PCP (kredit sa individualno definisanim planom otplate) kreditne aranžmane za kupovinu automobila.
Kretanja finansijskog [[kapital]]a obično zavise ne samo od transfera kredita već i od transfera kapitala.<ref name="ALI" /> Globalno kreditno tržište je tri puta veće od ukupnog globalnog kapitala. Kredit u suštini zavisi od reputacije ili kreditne sposobnosti lica koje preuzima odgovornost za sredstva. Kreditom se takođe trguje na [[Финансијска тржишта|finansijskim tržištima]]. Najčistiji oblik takvog tržišta je tržište razmene neisplaćenih kredita, to je sutštinski tržište trgovine kreditima i u osiguranju kredita. Razmena neisplaćenog kredita predstavlja cenu po kojoj svaka od strana razmeni [[Ризик|rizik]] – prodavac te zaštite preuzima rizik nesiplaćenog kredita uz plaćanje naknade, koja se obično obeležava baznim poenima (jedan bazni poen iznosi 1/100 [[Проценат|procenata]]) fiktivnog iznosa na koji se poziva, dok kupac zaštite plaća premiju i ukoliko osnovna obaveza (pozajmica, [[Обвезница|obveznica]] ili druga vrsta potraživanja) ne bude isplaćena, prenosi to potraživanje na prodavca zaštite i prima od prodavca nominalnu vrednost (to jest celokupnu obavezu).
| |||