Епископ арадски Нестор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 2:
 
== Биографија ==
Рођен је 1767. године у месту Фагараш, у Трансилванији. Био је румунске националности. После преране очеве смрти сели се са мајком и две сестре у [[Брашов]]. Ту се бавио трговином до 1789. године. Тада одлази у [[Братислава|Пожун]] где је 1797. године завршио је евангелистичко-лутеранску гимназију.<ref>Pavel Vesa: "Episkopii Aradului 1706-2006.", Arad 2007.</ref> На позив митрополита Стефана Стратимировића отишао је у Карловце где је похађао богословију. Затим се замонашио и остао као калуђер на Фрушкој Гори.
 
Као монах дуго је боравио у фрушкогорском [[Манастир Бешеново|манастиру Бешеново]], где је и игуман постао. Аустријске власти су 1811. године објавиле да архимандрит Нестор активно помагао да се сељачка буна у Срему 1807. године смири. ЈовановићНашао јесе биокао архимандритигуман ибешеновски игуманна [[Манастирлисти Бездин|бездински]]кандидата 1824-1828.за године.<ref>Љубомирдијецезана Степанов,Епархије Стевантрансилванске. Бугарски:Његов "Манастиризбор Бездин,је краткиспречио приказ",унијатски Темишварепископ 2003.</ref>Самуил ЗатимВулкан јеиз постаоВеликог епископВарадина. АрадскеДруги епархијенеуспех врлоје кратко,уследио самошест 1828-1830.година годинекасније. ОдмахНакон посмрти изборуарадског заепископа владику позвао јеПавла ТемишварцаАвакумовић, иконописцапокушали [[Савасу Петровић|СавуВласи Петровића]]безуспешно да га портретише.<ref>Миодрагпоставе Јовановић:(као "СликарствоРумуна) Темишварскеза епархије",владику Новиу Сад 1997Араду.</ref> УмроАрадска епархија је утако [[Шиманд]]у,остала уупражњена Арадуизмеђу 21. фебруара 18301815-1828. године.<ref>"Летопис Матице српске", Будим 1830.</ref>
 
Јовановић је био архимандрит и игуман [[Манастир Бездин|бездински]] 1824-1828. године.<ref>Љубомир Степанов, Стеван Бугарски: "Манастир Бездин, кратки приказ", Темишвар 2003.</ref> Затим је постао епископ Арадске епархије врло кратко, само 1828-1830. године. Одмах по избору за владику позвао је Темишварца, иконописца [[Сава Петровић|Саву Петровића]] да га портретише.<ref>Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997.</ref> Умро је у [[Шиманд]]у у епископској резиденцији, па пренети у Арад 21. фебруара 1830. године.<ref>"Летопис Матице српске", Будим 1830.</ref> Прво је био сахрањен у порти арадске саборне цркве Св. Јована Крститеља, а 1861. године посмртни остаци су пренети у румунски манастир Св. Симеон Столпник.
 
== Референце ==