Епископ арадски Нестор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 6:
Као монах дуго је боравио у фрушкогорском [[Манастир Бешеново|манастиру Бешеново]], где је и игуман постао. Аустријске власти су 1811. године објавиле да архимандрит Нестор активно помагао да се сељачка буна у Срему 1807. године смири. Нашао се као игуман бешеновски на листи кандидата за дијецезана Епархије трансилванске. Његов избор је спречио унијатски епископ Самуил Вулкан из Великог Варадина. Други неуспех је уследио шест година касније. Након смрти арадског епископа Павла Авакумовић, покушали су Власи безуспешно да га поставе (као Румуна) за владику у Араду. Арадска епархија је тако остала упражњена између 1815-1828. године.
Јовановић је био архимандрит и игуман [[Манастир Бездин|бездински]] 1824-1828. године.<ref>Љубомир Степанов, Стеван Бугарски: "Манастир Бездин, кратки приказ", Темишвар 2003.</ref> Затим је постао епископ Арадске епархије врло кратко, само 1828-1830. године. Српски ђаци у Пешти су 1829. године објавили оду у част четворици српских архијереја, међу којима и новом арадском владици Нестору.<ref>"Славопјеније у част...", Будим 1829.</ref> Одмах по избору за владику позвао је Темишварца, иконописца [[Сава Петровић|Саву Петровића]] да га портретише.<ref>Миодраг Јовановић: "Сликарство Темишварске епархије", Нови Сад 1997.</ref> Умро је у [[Шиманд]]у у епископској резиденцији, па пренети у Арад 21. фебруара 1830. године.<ref>"Летопис Матице српске", Будим 1830.</ref> Прво је био сахрањен у порти арадске саборне цркве Св. Јована Крститеља, а 1861. године посмртни остаци су пренети у румунски манастир Св. Симеона Столпника у Арад-Гају.
== Референце ==
| |||